Napolje iz stana

Od našeg dopisnika
Bukurešt, 26. aprila – Ozakonjene odluke da se sprovede puna restitucija, tj. da se povrati imovina nacionalizovana ili konfiskovana za vreme komunističkog režima, izazvale su velike i trajne glavobolje rumunskog društva. Ma koliko se smatralo da je povraćaj fabrika, zdanja, stanova i zemlje onima od kojih su nekada bili nasilno oduzeti neophodan moralni čin za "nacionalno ozdravljenje", ipak se sve to pretvorilo u nešto veoma bolno i socijalno teško podnošljivo. Pre svega zbog toga što je ocenjeno da bi za finansijsko pokriće časne restitucije državi bilo potrebno bar osam do devet milijardi evra za isplatu eventualnih obeštećenja. A tih para ovde nema.

Zbog toga polovična zakonska rešenja nisu uspela da zadovolje zainteresovane strane – ni bivše vlasnike, odnosno njihove naslednike, kao ni one koji su koristili nekada oduzeta sredstva. U nastaloj situaciji, međutim, najgore prolaze najmasovnije kategorije ljudi kojih se restitucija tiče. Reč je, prema nekim podacima, o više od pola miliona rumunskih žitelja koji su sticajem okolnosti postali kirajdžije stanova koje je država 1950. nacionalizacijom oduzela od nekadašnjih "buržoaskih stambenih rentijera".

Iako su zakonska rešenja sadržala izvesne zaštitne mere u korist kirajdžija (produžavanje stambenih ugovora za pet godina ili stvaranje specijalnih fondova za izgradnju društvenih stanova koji će biti stavljeni na raspolaganje evakuisanim iz nekada nacionalizovanih stanova), mnogi od njih (kirajdžija) ostali su bukvalno na pravnoj vetrometini. Posebno su izigrana prava i nadanja onih koji su se odlučili da zakonski od države kupe nekada nacionalizovane stanove u kojima su godinama živeli. Oni su sada prinuđeni da se motaju po sudovima, jer ih bivši vlasnici i njihovi naslednici tuže za kupovinu "kradene robe" i traže da budu izmešteni. Država se faktički povukla iz cele ove priče i njeni se predstavnici ne pojavljuju na suđenjima, tako da se po sudnicama, na stotinama hiljada sudskih procesa, sami bivši kirajdžije bore sa bivšim vlasnicima.

U brojnim napisima na ovu temu štampa zaključuje da se vodi krajnje neravnopravna borba. S jedne strane, uglavnom je reč o starim osobama, penzionerima, koji nemaju novčana sredstva da se za pravnu pomoć obraćaju veoma skupim advokatima, dok se, sa druge strane, pojavljuju mnogi belosvetski "naslednici" sa dubokim džepovima i svakojakim spregama sa mafijama koje deluju u tako profitabilnom domenu nekretnina. Ovde se konstatuje da se pojavila prava industrija za fabrikovanje lažnih dokumenata, kojoj se teško ulazi u trag. Sudovi su na prevelikoj muci, ali preovladava "moderna", rehabilitaciona tržišna pravosudna filozofija, kojoj nije tuđa korupcija.

Tako se sada sa gorčinom javno konstatuje da se čak preko 25.000 porodica suočava s mogućnošću da bude izbačena iz stanova i kuća. One su, kako naglašava uticajni "Gandul", obmanute obećanjem da će biti primljene u državne stanove (zakonom je predviđeno da lokalne vlasti takvim licima obezbede stanove društvene svojine), jer u Rumuniji vlada – stambena kriza. Pomenuti list konstatuje da "ima  više od 12 godina otkako gradonačelstva i opštine nemaju ni neki šator da ponude onima koji se evakuišu iz nacionalizovanih stanova".