Одбрана тражи слободу за Сретена Лукића

У наставку жалбене расправе у предмету „косовска петорка”, одбрана генерала МУП-а Србије Сретена Лукића (58) затражила је јуче да га Хашки трибунал ослободи кривице за прогон Албанаца на Косову 1999, због чега је првостепено осуђен на 22 године затвора.

Лукићеви браниоци Бранко Лукић и Драган Иветић нагласили су да је првостепена пресуда заснована на великом броју грешака и да не може да опстане, јер правда тако неће бити задовољена. Одбрана је тврдила да је Лукић, као начелник штаба МУП-а Србије на Косову, радио у складу са својим законским овлашћењима, али да није имао ефективну команду и контролу над полицијским снагама. Браниоци Лукић и Иветић негирали су и налаз првостепеног судског већа да је оптужени Лукић био важан учесник у удруженом злочиначком подухвату, чији је циљ био прогон албанског становништва са Косова.

Адвокат Иветић цитирао је ослобађајућу пресуду коју је трибунал недавно изрекао хрватском генералу Готовини, поништавајући првостепену пресуду од 27 година затвора због прогона српског становништва из Книнске крајине 1995. Жалбено веће је пресудило да је разумно објашњење могло бити и да су Готовина и председник Туђман планирали да законито склоне цивиле из ратне зоне ради њихове безбедности. Бранилац је оценио да се исти аршин може применити и на покрете албанског становништва на Косову 1999. у околностима бомбардовања НАТО-а и сукоба снага безбедности са ОВК.

Бранилац Иветић рекао је и да није доказано да је Лукић икада имао намеру да присилно премести и депортује Албанце са Косова и да за доказивање те намере није довољно то што је он знао за „непотврђене злочине”. „Докази показују супротно – генерал Лукић настојао је да примени закон, а не да почини злочине, суочен са терористичком побуном, бомбардовањем НАТО-а и уз ограничена овлашћења која је имао”, назначио је Лукићев адвокат.

Одбрана је тврдила да су полицијским акцијама на Косову 1998–1999. командовали помоћници министра унутрашњих послова Властимир Ђорђевић и Обрад Стевановић, а не Лукић. Због злочина на Косову, трибунал је генерала Ђорђевића неправоснажно осудио на 27 година затвора, а жалбени поступак је у току.

Лукић, по речима браниоца, „није био близак” са (тадашњим председником СРЈ) Слободаном Милошевићем и министром унутрашњих послова Србије Влајком Стојиљковићем, „нити су му они веровали”.

Осврћући се на налаз из првостепене пресуде да је циљ померања становништва било задржавање српске контроле над Косовом, бранилац Иветић је нагласио да је заштита суверенитета СРЈ „легитимни интерес државе” и „уставна обавеза”.

Жалбена расправа биће окончана данас, када ће и осуђени полицијски, војни и политички функционери имати прилику да се обрате судијама.