Без државе не би били то што јесу

Копаоник – Многи нису задовољни пословним амбијентом у Србији. У доброј мери су у праву. Али, ипак, ниједну реч нису рекли о свим вишегодишњим државним подршкама које су им помогле да постану оно што данас јесу. Свака медаља има две стране, изјавила је Верица Калановић, министар регионалног развоја и локалне самоуправе реагујући на све опаске које су на копаоничком „Бизнис форуму” изрекли наши познати пословни људи Милан Беко, Миодраг Костић и Бранислав Грујић.

Од њих се очекивало да одговоре на питање – могу ли приватници поново да индустријализују Србију, да покрену њен економски раст и да је спасу од незапослености и сиромаштва?

Милан Беко, коме је ово био први наступ на једној трибини ове врсте, био је кратак – може. Али то приватни сектор привреде у Србији не може да постигне сам. Држава треба да одреди правила слободне конкуренције и тржишне економије – рекао је Беко. Али, држава се не понаша као партнер, већ се сукобљава са приватним сектором.

Због нарушених јавних финансија, она се задужује, усисава слободан капитал, који је због тога недоступан приватном сектору. Истовремено, држава је и највећи дужник привреди. Дугује му више од милијарду евра. Узрочник је опште неликвидности.

Привреда и економија никако да дођу на дневни ред, рекао је Беко. Увек су преча нека друга, политичка питања. Изостала је унутрашња, а затим и спољна подршка привреди у трауматичном процесу транзиције. Онда је на дневни ред дошло Косово... А привреда је осетљив организам, неотпоран на стресове. Новац је најбржи зец, рекао је Беко и добио дуготрајан аплауз.

Тачно је, приметила је Калановић, да пословни амбијент у Србији сада није добар. Може бити много бољи, али државна подршка јучерашњим учесницима у расправи да постану успешни, није недостајала. Реч је о успешним пословним људима којима се верује. Они су представници реалне економије који годишње пуне буџет са милијарду евра, рекла је за наш лист Калановић и додала да су у публици, ипак, били њихови партнери, који су поздравили њихове ставове. Штета је што нису нашли коју реч о свим вишегодишњим државним подршкама које су им помогле да постану успешни, закључила је Калановић.  

Најуспешнији српски привредници једнодушно су оценили да они могу да покрену привредни развој земље и дају свој допринос њеној новој индустријализацији, што је главна тема овогодишњег ,,Српског Давоса” на Копаонику, али не без државне помоћи. Од ње пре свега очекују, коначну реформу јавног сектора и мере које ће појефтинити кредите.

Миодраг Костић сматра да без јефтинијег новца, који држава треба да омогући, приватни сектор не може да покрене економију. Приватни сектор, по дефиницији најефикаснији, данас не може да оствари стопу профита већу од важећих камата. У другим земљама може.

У расправи на тему ,,политика девизног курса и реиндустријализација”, Мирољуб Лабус, бивши потпредседник у две владе, указао је да нова индустријализација захтева огромна улагања.

– За нову индустријализацију потребне су велике паре, а ми их немамо – рекао је Лабус. – Али зато можемо да уклонимо постојеће препреке привредном расту. То не стаје онолико колико би коштало подстицање подизања нове индустрије. Са овако високим каматама и прецењеним курсом динара нема одрживог привредног раста. Политику прецењеног курса спроводимо више од десет година. Ту ће морати нешто брзо да се мења, закључио је Лабус.

Мишљење јавности о нама обрнуто је сразмерно доприносу који дајемо друштву – пожалио се Костић. О нама веома лоше мисле баш они који треба да буду срећни што постојимо – социјално угрожени, пензионери. Они који живе од наших милијарди. Претварамо се у друштво издржаваних лица, која се баве неодрживим пословима. У државној администрацији половина је сувишних. Политичари морају да кажу да тако више неће моћи. Последњи премијер који је био спреман да то каже, убијен је – рекао је Костић.

--------------------------------------------------------------------

Игра апсурда

Бранислав Грујић нема утисак да је држава последњих година уважавала оно што су приватници говорили. Још нема неопходног партнерства. Зато најбољи одлазе из Србије.

– Играмо игру апсурда. Као да хоћемо да се све распадне, да би се затим, као пре двадесет година, коначно договорили да ће од сутра све бити нормално – рекао је Грујић. – Инвеститори траже политичку стабилност, предвидљивост и једноставне, јефтине и брзе законске процедуре. Без тога нема инвестиција и профита, који ствара и одржава предузећа. Често се питам шта ми би да било шта овде почињем.

Порука је водећих српских капиталиста да политичари морају од Србије да направе добро место да се добро ради и зарађује. Боље него у ближој и даљој околини.