Акредитоване све високе школе

Некадашње више школе, сада високе школе струковних студија, нису промениле само назив: оне се јесу реформисале, много су урадиле на квалитету наставе, обновљен је наставни кадар, изграђени су нови, а реновирани стари објекти, имамо нову опрему и књиге. Наше дипломе су признате у Европи и сада чекамо примену Стратегије развоја образовања по којој ћемо моћи да школујемо и струковне мастере како је то и у другим земљама.

Овако за наш лист прича професорка др Ружица Станковић, председница Конференције академија струковних студија, коју чини 65 државних и приватних школа. На наше питање како коментарише ставове у јавности да није требало да све школе добију дозволу за рад „јер образују кадар који није потребан држави, али и због сумњи да се купују испити”, она одговара:

– Све школе је апсолутно требало да добију акредитацију. Они који другачије мисле и говоре треба да виде да ли је то баш тако, да обиђу школу, да питају студенте шта они мисле. Ја сам директор једне такве високе пословне школе, ево, нека дођу па нека питају студенте и оне који су завршили да ли су нешто платили.

Саговорница признаје да је први круг акредитације био тежак, чак 16 школа је добило акт упозорења, а сарадња са сличним установама из Европе је такође помогла да наше школе увиде шта не ваља и шта треба да поправе.

– У време акредитације највећи проблем је био пријем радника. Свака школа је морала да има 20 наставника у сталном радном односу, а ви имате и малих школа, са малим бројем студената, па су морале да уводе нове студијске програме или запосле нове људе како би добили акредитацију – каже саговорница.

На питање како коментарише замерке да Србији није потребно оволико високих школа, она одговара да према анализи која је рађена за потребе израде Стратегије развоја образовања, у Европи има земаља са чак 90 одсто студената струковних студија у општој академској популацији.

– Европски тренд је пораст броја студената, јер привреди су потребни људи који хоће да раде, а не само они који завршавају факултете. И не бих се сложила са тврдњом да у Србији има превише високих школа и студената, а нарочито не да нам нису потребне „толике” пословне школе, кад их има само шест, говорим о државним. Ту јесте највећи број студената, јер су атрактивни студијски програми и студенти могу да се запосле кад год хоће – каже саговорница, која је и директорка Високе пословне школе струковних студија из Блаца, у којој се школује око 5.000 студената.

Она додаје да ових дана 14. генерација студената иде у Штутгарт, где ће заједно са немачким студентима слушати предавања и ићи на стручну праксу.

Новина је и што је Србија постала члан Европске асоцијације универзитета примењених студија, чак смо и чланови савета, што значи да је наша диплома призната и ван граница.

– Знам неколико студената који су завршили две године на некој од наших високих школа, па у Немачкој, Италији завршили трећу годину и продужили мастер студије. То код нас још није могуће, после основних, наши студенти могу само још на специјалистичке студије, што ће се, надамо се, променити увођењем струковног мастера – каже др Станковићева.

Да ипак има још проблема када су у питању струковне студије, указује др Милан Скакун, директор београдске Високе туристичке школе струковних студија, иначе једне од најатрактивнијих у Србији.

– Велики је проблем што у процесу акредитације, рецензенти долазе са приватних, конкурентских факултета, па онда се добијају негативне рецензије, са тим се суочавају многе државне школе. Ми смо, на пример, две акредитације добили без и једне примедбе, одмах на почетку процеса, а ево већ три године и Комисија за акредитацију и Национални савет за високо образовање одлучују о нашем предлогу за специјалистичке студије – указује Скакун, који је у претходном мандату био на челу овог тела у којем су све високе школе у Србији.