Akreditovane sve visoke škole

Nekadašnje više škole, sada visoke škole strukovnih studija, nisu promenile samo naziv: one se jesu reformisale, mnogo su uradile na kvalitetu nastave, obnovljen je nastavni kadar, izgrađeni su novi, a renovirani stari objekti, imamo novu opremu i knjige. Naše diplome su priznate u Evropi i sada čekamo primenu Strategije razvoja obrazovanja po kojoj ćemo moći da školujemo i strukovne mastere kako je to i u drugim zemljama.

Ovako za naš list priča profesorka dr Ružica Stanković, predsednica Konferencije akademija strukovnih studija, koju čini 65 državnih i privatnih škola. Na naše pitanje kako komentariše stavove u javnosti da nije trebalo da sve škole dobiju dozvolu za rad „jer obrazuju kadar koji nije potreban državi, ali i zbog sumnji da se kupuju ispiti”, ona odgovara:

– Sve škole je apsolutno trebalo da dobiju akreditaciju. Oni koji drugačije misle i govore treba da vide da li je to baš tako, da obiđu školu, da pitaju studente šta oni misle. Ja sam direktor jedne takve visoke poslovne škole, evo, neka dođu pa neka pitaju studente i one koji su završili da li su nešto platili.

Sagovornica priznaje da je prvi krug akreditacije bio težak, čak 16 škola je dobilo akt upozorenja, a saradnja sa sličnim ustanovama iz Evrope je takođe pomogla da naše škole uvide šta ne valja i šta treba da poprave.

– U vreme akreditacije najveći problem je bio prijem radnika. Svaka škola je morala da ima 20 nastavnika u stalnom radnom odnosu, a vi imate i malih škola, sa malim brojem studenata, pa su morale da uvode nove studijske programe ili zaposle nove ljude kako bi dobili akreditaciju – kaže sagovornica.

Na pitanje kako komentariše zamerke da Srbiji nije potrebno ovoliko visokih škola, ona odgovara da prema analizi koja je rađena za potrebe izrade Strategije razvoja obrazovanja, u Evropi ima zemalja sa čak 90 odsto studenata strukovnih studija u opštoj akademskoj populaciji.

– Evropski trend je porast broja studenata, jer privredi su potrebni ljudi koji hoće da rade, a ne samo oni koji završavaju fakultete. I ne bih se složila sa tvrdnjom da u Srbiji ima previše visokih škola i studenata, a naročito ne da nam nisu potrebne „tolike” poslovne škole, kad ih ima samo šest, govorim o državnim. Tu jeste najveći broj studenata, jer su atraktivni studijski programi i studenti mogu da se zaposle kad god hoće – kaže sagovornica, koja je i direktorka Visoke poslovne škole strukovnih studija iz Blaca, u kojoj se školuje oko 5.000 studenata.

Ona dodaje da ovih dana 14. generacija studenata ide u Štutgart, gde će zajedno sa nemačkim studentima slušati predavanja i ići na stručnu praksu.

Novina je i što je Srbija postala član Evropske asocijacije univerziteta primenjenih studija, čak smo i članovi saveta, što znači da je naša diploma priznata i van granica.

– Znam nekoliko studenata koji su završili dve godine na nekoj od naših visokih škola, pa u Nemačkoj, Italiji završili treću godinu i produžili master studije. To kod nas još nije moguće, posle osnovnih, naši studenti mogu samo još na specijalističke studije, što će se, nadamo se, promeniti uvođenjem strukovnog mastera – kaže dr Stankovićeva.

Da ipak ima još problema kada su u pitanju strukovne studije, ukazuje dr Milan Skakun, direktor beogradske Visoke turističke škole strukovnih studija, inače jedne od najatraktivnijih u Srbiji.

– Veliki je problem što u procesu akreditacije, recenzenti dolaze sa privatnih, konkurentskih fakulteta, pa onda se dobijaju negativne recenzije, sa tim se suočavaju mnoge državne škole. Mi smo, na primer, dve akreditacije dobili bez i jedne primedbe, odmah na početku procesa, a evo već tri godine i Komisija za akreditaciju i Nacionalni savet za visoko obrazovanje odlučuju o našem predlogu za specijalističke studije – ukazuje Skakun, koji je u prethodnom mandatu bio na čelu ovog tela u kojem su sve visoke škole u Srbiji.