Кад оружје (не) бира

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, априла – Ко ли даде оружје у руке оном лудаку да масакрира студенте и професоре?

– Нико му није дао, купио је у радњи, ово је слободна земља.

– Ипак би морала да постоји нека контрола, да пуцаљке не оду у погрешне руке.

– То никако, једино је решење да сви буду наоружани, јер би само тада свако био безбедан.

– Таман посла, тек бисмо се онда испоубијали.

Овакав разговор чуо се међу путницима вашингтонског метроа, потресених као и многи људи овде и у свету, крвопролићем на универзитету Вирџинија Тек, у коме је јужнокорејски имигрант студент убио 32 колега и себе. Сличне полемике разлежу се и међу експертима, који су поводом најсмртоносније појединачне пуцњаве у историји САД обновили полемична преиспитивања домаће "културе револвера".

Погубније од ратова

Од убиства Роберта Кенедија и Мартина Лутера Кинга 1968. до сада је у Америци ватреним оружјем убијено око милион људи, што је више од броја њених жртава у свим ратовима које је водила – пренео је "Њујорк тајмс" рачуницу Меријен Рајт Иделман, председнице невладиног Фонда за заштиту деце. Упозорила је такође да сваког дана, у просеку, у овој земљи од метака гине по осморо деце "што значи да свака четири дана имамо биланс раван масакру у Вирџинија Теку".

Око 30.000 људи у САД, у годишњем просеку, гине од хитаца – упозоравају хроничари. Статистика, коју преноси АП, каже и да је овдашња стопа такве смртности (3,42 на 100.000) већа него и у једној другој земљи а 13. на светској лествици. Сваке године се у Америци изведе и око 300.000 разних оружаних препада, а њујоршки експерт Мајкл Виншип процењује да оружано насиље нацију кошта око 100 милијарди долара сваких 12 месеци.      

Прилично су узбудљиви и други регистри. Сваки трећи од 300 милиона Американаца поседује неко оружје код куће, а укупно је у њиховом поседу бар 230 милиона таквих комада. Према подацима специјализоване женевске организације – у рукама Американаца је више од трећине од 640 милиона револвера, пушака и сличног лаког оружја колико широм света поседују грађани. Уједно, тај овдашњи приватни арсенал вишеструко надмашује број таквих "пуцаљки" којима располажу војници и полицајци САД.

До "колтова", "берета" па и "калашњикова" Американци долазе – једноставније него до флаше пива или до места у кафани. Од купца алкохолног пића и госта локала у коме се оно точи, у многим крајевима се тражи да покаже документ који потврђује да је старији од 21 године. Ако је млађи – то му је недоступно, али ако је старији од 18 година – може да купи оружје, однедавно чак и оно намењено ратним задацима.

Већина грађана се у анкетама залаже за увођење обавезујуће мере контроле промета оружја. Да се, на пример, покаже налаз о менталном стању, потврда да муштерија није судски кажњавана због злоупотребе окидача…

Слично траже и многи надлежници – од шерифа до социолога и политичара. Истичу и да би се смањивањем приватног наоружања, смањио и број убистава.

Утицајнији су, чини се, они – који не мисле тако. Истичу да је другим уставним амандманом, поседовање оружја – неприкосновено право грађана, које држава не сме да наруши.

На томе нарочито инсистира моћна Нешенел рајфл асосиејшн (НРА) чији је председник до пре четири године био оскаровац Чарлтон Хестон. Та организација почива на начелу да је оружје симбол слободе и овдашње традиције. До јавности је допрло да су поједини од њених четири милиона чланова настојали да увере како би масакр на вирџинијском универзитету био мањи да су и други студенти имали пиштоље јер би неко упуцао убицу већ на почетку његове махните акције.

Своје интересе НРА остварује и посредством разгранатог лобија. Утицај јој је толико јак да многи политичари избегавају да јој се отворено супротставе, залагањем за појачану контролу продаје оружја.

Пресудни проценти

Директор Института независност, из Колорада, Дејвид Копел сматра да је НРА битно допринела свакој изборној победи републиканаца, с којом има боље везе него с демократама. Сва три последња републиканска председника – Реган, старији и млађи Буш– домогли су се Беле куће уз одлучујућу подршку "пушкара" који су им донели бар по пет пресудних процената гласова – прецизира аутор текста у "Лос Анђелес тајмсу". Без тих постотака, додаје, Америком не би сада владао Џорџ Буш млађи, него Ал Гор или Џон Кери, које је он 2000. и 2004. године победио "за мало".

Употребљено оружје често не бира жртве, као што се испоставило у масакру на вирџинијском универзитету, али нагомилано у масама – има моћ да бира политичаре за високе функције, проистиче из Копеловог налаза. Сада премоћ у парламенту имају демократи, али су је остварили уз поприличан број кадрова који су такође присталице "оружаног либерализма".   

Подршка личном наоружавању знатно је већа у сеоским него у градским срединама. У руралним подручјима, оцењују познаваоци, више се гаји специјална веза између историје и савремености – посредством пиштоља, ловачких пушака – уз давање предности "личној и породичној самоодбрани" над "заштитничком улогом државе".

Изгледа, међутим, да је временом настало правило – "одбрана је најбољи напад". Девет пута више Американаца погине за годину дана на домаћем терену, него њихових војника за четири године у атентатима и диверзијама ирачке гериле.