Долари стижу Дунавом

Највећа туристичка шанса Србије у овом тренутку представљају Дунав, религиозни туризам и отворено небо за долазак нискобуџетских авио-превозника, који већ одавно харају Европом. Упозорења туристичких радника српског порекла из Њу Џерсија, Копенхагена и Лондона, познатијих међу овдашњим колегама као Едита, Ћуре и Мишко, указују шта је то аутентични српски туристички производ.

"Данас је туризам светска грана број један, а духовни туризам сектор који је у највећој експанзији", указује Едита Крунић, власник туристичке компаније "Селект интернешенел", која је већ две деценије у овом послу, уз напомену да српске цркве и манастире треба што пре ставити на туристичке светске мапе.

– Људи осећају потребу да се окрену својој вери, испуне свој живот и духовно се зближе са својом традицијом и црквом – сматра она и подсећа да су у њеној америчкој фирми 60 одсто клијената ходочасници. Годишње преко те фирме 15.000 Американаца одлази у Свету земљу и на друге европске дестинације.

Религиозни туризам је посебно економски занимљив, будући да ходочасници у просеку остају на дестинацији од 10 до 12 дана, а искуства Католичке цркве, која је у Ватикану формирала посебну комисију за овај посао, са експозитурама у свим већим католичким државама, представља поучно искуство и за СПЦ у којој се невољно прихвата подела да се црква бави мотивацијом људи да иду на ходочашће, а путовање и све у вези са тим организују туристички професионалци.

Михајло Ћурчић, власник фирме за бродска крстарења "Кволити турса" из Копенхагена, конкуренцији која инсистира на луксузним бродовима и гламуру, супротставља широку српску душу и упознавање земље кроз коју брод пролази – а Србија је приоритет.

– Инсистирамо на сусретима са људима и локалним обичајима, посећујемо фрушкогорске манастире, пробамо чувени "бермет" у Карловцима, а наш шлагер је посета селу Јарак код Руме. Госте водимо у кућу угледног домаћина Тоше Шестановића, где се пробају домаћи специјалитети, пије Тошино вино, окупља се пола села и свира тамбурашки оркестар, сви из фамилије – каже

Ћурчић и најављује увођење и трећег брода а ове сезоне очекује више од 4.000 путника у 45 једанаестодневних крстарења.

Његови гости већином су из Скандинавије, око 60 одсто, али и из Америке, Француске, Немачке, Холандије и Грчке.

Ћурчић не потеже причу о патриотизму, већ вели да свакога треба да руководи комерцијални ефекат који је у зони Дунава огроман, будући да је највећа европска река кроз нашу земљу, да је једина клисура на Дунаву код нас, од четири дунавска фортификацијска објекта три су у Србији...

Али зато немамо ниједну озбиљну луку, центар или марину, нема где да се наточи гориво, па зарада остаје Хрватској, јер се танкови пуне у Вуковару. Овог лета се планира око 400 пристајања путничких бродова само у Београду са више од 50.000 иностраних гостију, па је разумљива страст којом Ћурчић говори о новцу који Дунавом необјашњиво отиче поред Београда.

– Дунав је једина опипљива шанса, нешто што нам засигурно доводи на хиљаде странаца, то је "српско море" – категоричан је Ћурчић.

Мишко Мацура, директор "Балкан холидеја" тур оператора из Лондона, најављује инвазију нових странаца чим Србија отвори небо за нискобуџетске авио-компаније.

– Све земље које су се отвориле "лоу кост" компанијама доживеле су бум иностраних гостију и промениле своју туристичку мапу. Поучно је искуство из комшилука: лане је отворена авио-линија од Лутона и Бристола за Ријеку и недељно на аеродром на Крку стиже хиљаду путника. Сви су Енглези. Они слете, размиле се и троше негде свој новац. Ове компаније и интернет направили су практично револуцију у туризму, јер је угрожен класичан аранжман, а ови гости не траже хотеле високе категорије – објашњава Мацура, илуструјући то конкретним цифрама.

"Рајан ерс" данас користи 134 авиона, "Изи џет" 122, на листи Европске асоцијације се налази још осам других компанија и све оне заједно имају 402 авиона, просечне старости до четири године. Лане су превезли 106 милиона путника.