Dolari stižu Dunavom

Najveća turistička šansa Srbije u ovom trenutku predstavljaju Dunav, religiozni turizam i otvoreno nebo za dolazak niskobudžetskih avio-prevoznika, koji već odavno haraju Evropom. Upozorenja turističkih radnika srpskog porekla iz Nju Džersija, Kopenhagena i Londona, poznatijih među ovdašnjim kolegama kao Edita, Ćure i Miško, ukazuju šta je to autentični srpski turistički proizvod.

"Danas je turizam svetska grana broj jedan, a duhovni turizam sektor koji je u najvećoj ekspanziji", ukazuje Edita Krunić, vlasnik turističke kompanije "Selekt internešenel", koja je već dve decenije u ovom poslu, uz napomenu da srpske crkve i manastire treba što pre staviti na turističke svetske mape.

– Ljudi osećaju potrebu da se okrenu svojoj veri, ispune svoj život i duhovno se zbliže sa svojom tradicijom i crkvom – smatra ona i podseća da su u njenoj američkoj firmi 60 odsto klijenata hodočasnici. Godišnje preko te firme 15.000 Amerikanaca odlazi u Svetu zemlju i na druge evropske destinacije.

Religiozni turizam je posebno ekonomski zanimljiv, budući da hodočasnici u proseku ostaju na destinaciji od 10 do 12 dana, a iskustva Katoličke crkve, koja je u Vatikanu formirala posebnu komisiju za ovaj posao, sa ekspoziturama u svim većim katoličkim državama, predstavlja poučno iskustvo i za SPC u kojoj se nevoljno prihvata podela da se crkva bavi motivacijom ljudi da idu na hodočašće, a putovanje i sve u vezi sa tim organizuju turistički profesionalci.

Mihajlo Ćurčić, vlasnik firme za brodska krstarenja "Kvoliti tursa" iz Kopenhagena, konkurenciji koja insistira na luksuznim brodovima i glamuru, suprotstavlja široku srpsku dušu i upoznavanje zemlje kroz koju brod prolazi – a Srbija je prioritet.

– Insistiramo na susretima sa ljudima i lokalnim običajima, posećujemo fruškogorske manastire, probamo čuveni "bermet" u Karlovcima, a naš šlager je poseta selu Jarak kod Rume. Goste vodimo u kuću uglednog domaćina Toše Šestanovića, gde se probaju domaći specijaliteti, pije Tošino vino, okuplja se pola sela i svira tamburaški orkestar, svi iz familije – kaže

Ćurčić i najavljuje uvođenje i trećeg broda a ove sezone očekuje više od 4.000 putnika u 45 jedanaestodnevnih krstarenja.

Njegovi gosti većinom su iz Skandinavije, oko 60 odsto, ali i iz Amerike, Francuske, Nemačke, Holandije i Grčke.

Ćurčić ne poteže priču o patriotizmu, već veli da svakoga treba da rukovodi komercijalni efekat koji je u zoni Dunava ogroman, budući da je najveća evropska reka kroz našu zemlju, da je jedina klisura na Dunavu kod nas, od četiri dunavska fortifikacijska objekta tri su u Srbiji...

Ali zato nemamo nijednu ozbiljnu luku, centar ili marinu, nema gde da se natoči gorivo, pa zarada ostaje Hrvatskoj, jer se tankovi pune u Vukovaru. Ovog leta se planira oko 400 pristajanja putničkih brodova samo u Beogradu sa više od 50.000 inostranih gostiju, pa je razumljiva strast kojom Ćurčić govori o novcu koji Dunavom neobjašnjivo otiče pored Beograda.

– Dunav je jedina opipljiva šansa, nešto što nam zasigurno dovodi na hiljade stranaca, to je "srpsko more" – kategoričan je Ćurčić.

Miško Macura, direktor "Balkan holideja" tur operatora iz Londona, najavljuje invaziju novih stranaca čim Srbija otvori nebo za niskobudžetske avio-kompanije.

– Sve zemlje koje su se otvorile "lou kost" kompanijama doživele su bum inostranih gostiju i promenile svoju turističku mapu. Poučno je iskustvo iz komšiluka: lane je otvorena avio-linija od Lutona i Bristola za Rijeku i nedeljno na aerodrom na Krku stiže hiljadu putnika. Svi su Englezi. Oni slete, razmile se i troše negde svoj novac. Ove kompanije i internet napravili su praktično revoluciju u turizmu, jer je ugrožen klasičan aranžman, a ovi gosti ne traže hotele visoke kategorije – objašnjava Macura, ilustrujući to konkretnim ciframa.

"Rajan ers" danas koristi 134 aviona, "Izi džet" 122, na listi Evropske asocijacije se nalazi još osam drugih kompanija i sve one zajedno imaju 402 aviona, prosečne starosti do četiri godine. Lane su prevezli 106 miliona putnika.