Од интимне везе до глобалне афере

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, априла – Пол Волфовиц (63) и Шаха Риза (53) могли су, са више разлога него други заљубљени, да замишљају да је "цео свет њихов", па су тим пре изненађени што се сада испоставља да је "цео свет против њих". Тачније – против искорака њихове романсе у простор забрањених пословних аранжмана којим су, како им се пребацује, прекршена правила једне од врхунских финансијских институција глобалног поретка. Волфовицов одлазак с места председника Светске банке већ данима тражи већина и надређених и њему подређених.

Оставку му препоручују и из директорског одбора те установе, и из редова њених службеника, и у исказима многих представника земаља Европе, Азије и Латинске Америке.

Највећа криза

Све то, ипак, није довољно да га приволи да се одрекне функције на коју је постављен у јуну 2005. Жали се да поступак у банци према њему "није фер", обећава да ће реформисати и себе и банку, а самопоуздање црпи на другој надлежној страни: поверење му и даље указује амерички председник Џорџ Буш који га је, међу свеколиким квалификованим земљацима, и одабрао и предложио за ступање на чело Светске банке. То место, наиме – све време од 1946. године – држе амерички кадрови,  док руководећи положај у Међународном монетарном фонду (ММФ), такође са седиштем у Вашингтону, припада Европљанима.

Тренутно је знатно лакше одредити повод него збир узрока и могућних последица "случаја Волфовиц" за који, према наводима "Њујорк тајмса",  један од врхунских директора у Светској банци, Новозеланђанин Грејем Вилер, каже да "израста у највећу кризу у историји" те институције под окриљем УН, и да "може да нанесе "фантастичну штету њеном угледу и пословности". Повод је, у најкраћем – претерана повишица, коју је Волфовиц издејствовао за своју дружбеницу Шаху Риза приликом њеног премештаја из Светске банке у Стејт департмент, у августу 2005. године, када јој је годишња плата – и даље из фонда банке – скочила са 132.660 на 193.590 долара, а тако и за 10.000, кажу, надмашила принадлежности шефовице дипломатије Кондолизе Рајс. До премештаја је дошло на основу правилника банке да између шефа и службеника не сме да постоји интимна веза, коју је Волфовиц уредно пријавио, да би ипак "затајио" износ "отпремнине" што је, притешњен доказима, недавно јавно признао као своју грешку и извинио се.

Почињено претеривање је "боло очи" посебно због околности да је он као приоритете свог мандата прокламовао "борбу против корупције" као и "мобилизацију за помоћ сиромашнима широм планете". Супротно истакнутим циљевима, Волфовиц је испољио "фаворитизам и непотизам" – кажу критичари. "Врло је забрињавајуће то што, док јад и беда притискају велике делове човечанства, председник Светске банке троши време на пословне аранжмане своје драге" – пребацила му је и Барбара Микулски, демократски ривал његовим републиканцима и сенаторка Мериленда, у чијем насељу Чеви Чејс он станује са својом изабраницом.

Кадар "Вулкана"

На садашњи положај, Волфовиц је дошао с места заменика шефа Пентагона на којем је провео четири године, као истакнути припадник "конзервативне струје" и члан групе спољнополитичких експерата, зване "Вулкани", којој су приписане кључне заслуге за успон Тексашанина Џорџа Буша млађег до Беле куће. Био је и међу главним пројектантима рата против Ирака, па је његов премештај у Светску банку део јавности доживео као резултат Бушовог настојања да "прореди јато јастребова" око себе, поготову што су ствари на фронту "кренуле наопако".

Такво растерећење Беле куће је, међутим, оптеретило Светску банку у чијем су саставу и представници многих земаља које су се противиле америчком војном походу на Ирак. Дочекан је, махом, као повереник погрешне политике која је уздрмала светске односе, па да као такав не може да допринесе складном раду глобалне институције.

Пребацује му се и за "довођење идеолошких истомишљеника". Као и за форсирање америчког курса, који је од већинског одударао, на пример:  супротстављањем – пројектима за планирање породице и мерама за смањивање штетних ефеката глобалног отопљавања.

Симпатизери Волфовица се слажу да је он постао жртва сопственог антикорупцијског курса, али не због повишице Шахи, него зато што су многи његове мере доживели као претњу привилегијама на које су навикли. Наводе да је био и "на тапету оговарача због необичне комбинације њега Јеврејина и конзервативца и ње Арапкиње (рођене у Либији) и феминисткиње". А дајући отказе онима који су се упуштали у "сумњиве работе", кажу, створио је себи широк круг противника, који су "једва чекали прилику да га подрију".

Прилику им је сам пружио, а у његову одбрану је прошле среде устао и лично председник Буш. "Веома ценим што Светска банка, под руководством Пола Волфовица, има водећу улогу у искорењивању сиромаштва на подручјима као што је Африка" – поручио је шеф Беле куће на састанку, коме је присуствовао и похваљени, поводом обележавања "дана против маларије".

Порука из Европе

Кад се све околности узму у обзир, помаља се и недоумица – да ли је "уопште могућно" да ово, као и било које друго, међународно тело склони са свог кормила представника једине суперсиле, поготову кад јој такво место традиционално припада. Све су бројнији, при том, гласови чак и вашингтонских европских савезника – да би сада ту традицију требало променити.

Овдашњи демократски конгресмен Барни Френк такву могућност види као реалну претњу по престиж САД. И стога би, сматра, Волфовиц требало да поднесе оставку.

Још је одлучнији захтев Европског парламента. Његовом резолуцијом, усвојеном односом гласова 333: 251, Немачкој је, као председавајућој Европске уније, поверено да од Америке затражи повлачење Волфовица с дужности. За дан кад се овај извештај појављује у новинама, у понедељак 30. априла, предвиђен је самит ЕУ–САД овде, где би таква препорука требало да буде и непосредно пренета Бушу.

Засад је најизвесније – ширење личне и институцијске раме. Као ретко кад, једна истрајна интимна веза је – пренебрегавањем пословних норми и обичаја – довела до афере потреса глобалних размера. А припадник америчких "Вулкана" је доживео да се ка њему усмери ерупција само наизглед угашених "вулкана", наталоженог незадовољства света због учесталих, свакојаких недоличности и недоследности.