Кина дешифрује геном генијалца

У највећем кинеском центру за генетска истраживања у Кини и једном од највећих у свету институту БГИ у Шенџену, приводи се крају истраживање које треба да открије „ген интелигенције”.

Тамошњи научници су узели узорке ДНК из пљувачке 2.200 натпросечно интелигентних особа из целог света како би установили који генетски фактори утичу на људску интелигенцију.

Амерички еволуциони психолог Џефри Милер каже да ће истраживање ускоро бити готово, али тврди да ће резултати помоћи Кини да поврати моћ и утицај у свету.

За пет до десет година кинески родитељи ће имати могућност да од неколико ембриона изаберу потенцијално генијално дете. Тиме ће се степен интелигенције сваке следеће генерације повећавати за пет до 15 процената, наводи Милер у интервјуу за магазин „Вајс”.

Овај професор Универзитета у Њујорку истовремено је један од кандидата који су дали свој ДНК. Процес селекције вршен је на основу животне и радне биографије кандидата. У обзир су долазиле особе са коефицијентом интелигенције вишим од 160. Истраживачи су их тражили међу победницима математичких олимпијада и на научним конференцијама у САД, Европи и Кини.

Када дешифрују геном ових људи, научници ће их упоредити са генетским материјалом више хиљада људи просечне интелигенције.

„Добио сам недавно мејл у коме ме обавештавају да су скоро завршили секвенцирање у програму когнитивне генетике. Када буду имали ту информацију и оплођено јајашце подељено на неколико ћелија знаће колика ће бити очекивана интелигенција уколико се тај ембрион развије у човека”, каже Милер.

У периоду од неколико генерација то би знатно повећало интелигенцију кинеског становништва, што би много значило у погледу економске продуктивности, конкурентности земље, броја патената, иновативности економије и слично, тврди Милер.

Иако није генетичар, амерички психолог објашњава како је много теже утврдити од ког генетског материјала зависи интелигенција него на пример боја очију или личне особине, попут импулсивности или марљивости.

Западна наука има могућности да уради то исто, али је коче „идеолошке предрасуде”.

„Ми кажемо да не треба да се мешамо у посао природе. Присуствовао сам једној конференцији где су учесници били различитог мишљења о томе да ли треба забранити генетски инжењеринг на бебама. У Кини ће 95 одсто људи рећи да треба правити здравију и паметнију децу. Реч је о огромној културолошкој разлици”, закључује Милер.

Потрага за „геном интелигенције” није једини велики пројекат кинеског института. Једна америчка непрофитна организација им је наручила секвенцирање генома 10.000 људи у чијим породицама има аутистичне деце, а за данске истраживаче тренутно декодирају геноме 3.000 мршавих и 3.000 гојазних људи, пише „Волстрит џорнал”.

Ј. К. К.

-----------------------------------------------------------

Гени играју како тело свира

Значај гена је прецењен, јер они представљају само скуп информација које тело по потреби може да прочита и пренесе ако му је до тога, рекао је у Бечу почасни професор Универзитета Оксфорд Денис Нобл.

Он је у излагању на научном скупу негирао тврдње колеге Ричарда Докинса, према чијем мишљењу, „егоистични гени намећу своју вољу организму”, пренео је Танјуг.

Докинс који је постао славан захваљујући својом књигом „Егоистични ген”, 1976, одличан је приповедач, али оно што пише није тачно, сматра Нобл.

Гени се нису забарикадирали и не контролишу организам, већ су „заточени у интелигентним бићима и та бића и околина их формирају”.

Према његовим речима, „гени играју као марионете уз мелодију организма и његове околине”, па ако нико не вуче конце, они бивају пасивни.

Поједини гени не треба да се схватају преозбиљно, јер су заменљиви, тврди Нобл, наглашавајући да организми одлично компензују недостатак гена, као и да су студије показале да осам од 10 гена, појединачно, могу да буду „искључени” без икаквог ефекта, рекао је биолог-филозоф, који је у својој књизи „Музика живота” оспорио основна становништва модерне биологије.