Kina dešifruje genom genijalca

U najvećem kineskom centru za genetska istraživanja u Kini i jednom od najvećih u svetu institutu BGI u Šendženu, privodi se kraju istraživanje koje treba da otkrije „gen inteligencije”.

Tamošnji naučnici su uzeli uzorke DNK iz pljuvačke 2.200 natprosečno inteligentnih osoba iz celog sveta kako bi ustanovili koji genetski faktori utiču na ljudsku inteligenciju.

Američki evolucioni psiholog Džefri Miler kaže da će istraživanje uskoro biti gotovo, ali tvrdi da će rezultati pomoći Kini da povrati moć i uticaj u svetu.

Za pet do deset godina kineski roditelji će imati mogućnost da od nekoliko embriona izaberu potencijalno genijalno dete. Time će se stepen inteligencije svake sledeće generacije povećavati za pet do 15 procenata, navodi Miler u intervjuu za magazin „Vajs”.

Ovaj profesor Univerziteta u Njujorku istovremeno je jedan od kandidata koji su dali svoj DNK. Proces selekcije vršen je na osnovu životne i radne biografije kandidata. U obzir su dolazile osobe sa koeficijentom inteligencije višim od 160. Istraživači su ih tražili među pobednicima matematičkih olimpijada i na naučnim konferencijama u SAD, Evropi i Kini.

Kada dešifruju genom ovih ljudi, naučnici će ih uporediti sa genetskim materijalom više hiljada ljudi prosečne inteligencije.

„Dobio sam nedavno mejl u kome me obaveštavaju da su skoro završili sekvenciranje u programu kognitivne genetike. Kada budu imali tu informaciju i oplođeno jajašce podeljeno na nekoliko ćelija znaće kolika će biti očekivana inteligencija ukoliko se taj embrion razvije u čoveka”, kaže Miler.

U periodu od nekoliko generacija to bi znatno povećalo inteligenciju kineskog stanovništva, što bi mnogo značilo u pogledu ekonomske produktivnosti, konkurentnosti zemlje, broja patenata, inovativnosti ekonomije i slično, tvrdi Miler.

Iako nije genetičar, američki psiholog objašnjava kako je mnogo teže utvrditi od kog genetskog materijala zavisi inteligencija nego na primer boja očiju ili lične osobine, poput impulsivnosti ili marljivosti.

Zapadna nauka ima mogućnosti da uradi to isto, ali je koče „ideološke predrasude”.

„Mi kažemo da ne treba da se mešamo u posao prirode. Prisustvovao sam jednoj konferenciji gde su učesnici bili različitog mišljenja o tome da li treba zabraniti genetski inženjering na bebama. U Kini će 95 odsto ljudi reći da treba praviti zdraviju i pametniju decu. Reč je o ogromnoj kulturološkoj razlici”, zaključuje Miler.

Potraga za „genom inteligencije” nije jedini veliki projekat kineskog instituta. Jedna američka neprofitna organizacija im je naručila sekvenciranje genoma 10.000 ljudi u čijim porodicama ima autistične dece, a za danske istraživače trenutno dekodiraju genome 3.000 mršavih i 3.000 gojaznih ljudi, piše „Volstrit džornal”.

J. K. K.

-----------------------------------------------------------

Geni igraju kako telo svira

Značaj gena je precenjen, jer oni predstavljaju samo skup informacija koje telo po potrebi može da pročita i prenese ako mu je do toga, rekao je u Beču počasni profesor Univerziteta Oksford Denis Nobl.

On je u izlaganju na naučnom skupu negirao tvrdnje kolege Ričarda Dokinsa, prema čijem mišljenju, „egoistični geni nameću svoju volju organizmu”, preneo je Tanjug.

Dokins koji je postao slavan zahvaljujući svojom knjigom „Egoistični gen”, 1976, odličan je pripovedač, ali ono što piše nije tačno, smatra Nobl.

Geni se nisu zabarikadirali i ne kontrolišu organizam, već su „zatočeni u inteligentnim bićima i ta bića i okolina ih formiraju”.

Prema njegovim rečima, „geni igraju kao marionete uz melodiju organizma i njegove okoline”, pa ako niko ne vuče konce, oni bivaju pasivni.

Pojedini geni ne treba da se shvataju preozbiljno, jer su zamenljivi, tvrdi Nobl, naglašavajući da organizmi odlično kompenzuju nedostatak gena, kao i da su studije pokazale da osam od 10 gena, pojedinačno, mogu da budu „isključeni” bez ikakvog efekta, rekao je biolog-filozof, koji je u svojoj knjizi „Muzika života” osporio osnovna stanovništva moderne biologije.