ЕПС као политичка играчка

Срђан Кружевић, директор Електровојводине, изјавио је да је убеђен да ће Електропривреда Србије бити приватизована.

– Ако мисле да је то модел који треба да се спроведе, јавно позивам утицајног политичара, да изађе и каже да генерални директор ЕПС-а ради добру ствар. Јер, није ми јасно да један човек, макар и први човек ЕПС-а, Александар Обрадовић, може да буде јачи од владе и од државе, рекао је Кружевић.

Његову изјаву о приватизацији, Обрадовић је јуче назвао спекулацијама, a ресорни министар Зорана Михајловић последњих недеља више пута је поновила да стратешко партнерство са иностраним компанијама није исто што и приватизација, те да ЕПС неће ићи у приватизацију.

Кружевић је још додао да је добио налог да на основу последњег пописа Електровојводине имовину умањи за 18,63 одсто, што се зове обезвређивање капитала, каже он.

При том је пропустио да каже да је државни ревизор исказао сумњу у процену вредности целог ЕПС-а, па и саме Електровојводине, те да се тако дошло до цифре од 18,63 одсто!

Упућени тврде да се иза изјава Кружевића (иначе кадра Драгана Марковића Палме) крије жеља да се смени први човек ЕПС-а.

Зашто? Па зато што се Обрадовић, баш као и министар енергетике, упињу да спроведу одлуку владе и поштују закон о енергетици који јасно каже да Србија може и треба да има једног јединог јавног снабдевача и једног оператера дистрибутивног система, а не пет како то желе неки други, а због чега су се у Електровојводини побунили чим је таква одлука донета.

Аргументи ових који би да мултипликују фирме, које би се бавиле јавним снабдевањем, није ништа друго до жеља да се запосли још „гомила” менаџера, заменика, помоћника и саветника директора, секретарица... И наравно уз све то плате и остале погодности.

А ко ће то све да плати?. Нико други него сви ми који плаћамо струју. Других пара нема, јер је минус у каси ЕПС-а 50 милијарди динара, а актуелна влада и даље преко најниже цене струје у Европи води социјалну политику. Ова дубиоза ЕПС-а, исказана у годишњем плану пословања, који је усвојила влада, резултат је недомаћинског односа бивше владе.

Шта ће заиста бити са српским енергетским гигантом који истовремено производи струју и губитке, а који је годинама привлачан странцима. Немцима, Русима, Чесима, Кинезима, Италијанима.... Сви су они потписивали споразуме о сарадњи с ЕПС-ом, па одустајали.

Руку на срце, судбина ЕПС- а је била и остала у рукама политике и политичара. Баш као и евентуална приватизација или реструктурирање.

Ко ће пригрлити највећег српског губиташа зависиће највише од воље истих тих политичара који су показали да не умеју да воде ово јавно предузеће. Грађани им у коментарима поручују – ако продате ЕПС продали сте Србију.

Па они нека виде шта ће.