Кинез у Русији брине Запад

Пекинг – Када нови шеф неке државе и званично преузме дужност, цео свет у детаље прати његове прве кораке. На основа тога се износе закључци о политичкој оријентацији новоизабраног председника. Ништа другачије није ни са Кином, каже се у анализи радија Дојче веле.

Си Ђинпинг је као првог иностраног госта у уторак примио америчког министра финансија Џека Лева. Симболика тог сусрета огледа се једино у чињеници да је Кина добар део свог трговинског суфицита уложила у америчке државне обвезнице.

Прво путовање ван граница Кине Сија води у Москву. Односе две суседне земље није лако дефинисати. У новијој историји били су прилично променљиви.

За Пекинг је Москва у време Совјетског Савеза најпре била узор, затим непријатељ, а на крају партнер. Током педесетих година прошлог века Русија је у Кину послала на хиљаде стручњака, како би помогли „братској” земљи. Идеолошка мимоилажења довела су потом до дубоког раскола који је крајем шездесетих ескалирао у прекограничну пуцњаву.

Данас Пекинг и Москва негују несентиментално, али наменско партнерство, које често залази у сферу стратешког. Политиколог Гунтер Шуберт, немачки стручњак за Кину, каже да се на Западу на партнерство Русије и Кине гледа негативно.

За тог експерта је посета председника Сија симбол и сигнал да Кина има коме да се окрене, а да при томе то не мора да буде Запад.

Односе две земље је крајње занимљиво описао руски председник Владимир Путин у једном тексту, објављеном уочи посете Пекингу, јуна 2012: „Најважније је да сви разумни политичари и привредни експерти, стручњаци за међународне односе схвате, да се све што је на глобалној агенди не може решити иза леђа Русије и Кине и без разумевања за њихове интересе.”

У прилог тој тези говоре резултати гласања у Савету безбедности УН. У највишем телу УН Кина најчешће прати позицију свог партнера у суседству. То се посебно види на питањима која претерано не интересују руководство у Пекингу – прилике у Сирији или Ирану (Косово – прим. ур.) Заузврат се очекује подршка Русије у питањима и споровима са подручја источне Азије.

За Гу Ксуеву са Универзитета у Бону нема много нејасноћа шта би могло да се нађе на дневном реду разговара кинеског председника у Москви. Биће то питања од стратешког значаја за обе стране. На првом месту трговински односи, али и продубљивање војне сарадње с обзиром на то да и Пекинг и Москва сматрају да се Вашингтон последњих година знатно више интересује за прилике у Азији.

Трговинска размена Кине и Русије је у последње две године увећана за преко 40 одсто и током 2011. достигла суму од 83,5 милијарди долара, чиме је Кина још 2010. са позиције најважнијег трговинског партнера Русије уклонила Немачку.

Међутим, Русија није у потпуности задовољна структуром трговине. У Кину стижу многобројне сировине, разни енергенти, дрво, минерали. Из Пекинга се за Москву шаљу високоразвијени индустријски производи. То би у будућности могло да се промени, сматра Гу, истичући да би Русија у Кину могла да извози нуклеарну технологију.

Када је реч о војној сарадњи, Русија и Кина редовно организују сусрете високих војних званичника, заједничке војне вежбе. У априлу прошле године први пут је један такав заједнички војни маневар изведен на отвореном мору и сарадња на том плану се и даље проширује.