Kinez u Rusiji brine Zapad

Peking – Kada novi šef neke države i zvanično preuzme dužnost, ceo svet u detalje prati njegove prve korake. Na osnova toga se iznose zaključci o političkoj orijentaciji novoizabranog predsednika. Ništa drugačije nije ni sa Kinom, kaže se u analizi radija Dojče vele.

Si Đinping je kao prvog inostranog gosta u utorak primio američkog ministra finansija Džeka Leva. Simbolika tog susreta ogleda se jedino u činjenici da je Kina dobar deo svog trgovinskog suficita uložila u američke državne obveznice.

Prvo putovanje van granica Kine Sija vodi u Moskvu. Odnose dve susedne zemlje nije lako definisati. U novijoj istoriji bili su prilično promenljivi.

Za Peking je Moskva u vreme Sovjetskog Saveza najpre bila uzor, zatim neprijatelj, a na kraju partner. Tokom pedesetih godina prošlog veka Rusija je u Kinu poslala na hiljade stručnjaka, kako bi pomogli „bratskoj” zemlji. Ideološka mimoilaženja dovela su potom do dubokog raskola koji je krajem šezdesetih eskalirao u prekograničnu pucnjavu.

Danas Peking i Moskva neguju nesentimentalno, ali namensko partnerstvo, koje često zalazi u sferu strateškog. Politikolog Gunter Šubert, nemački stručnjak za Kinu, kaže da se na Zapadu na partnerstvo Rusije i Kine gleda negativno.

Za tog eksperta je poseta predsednika Sija simbol i signal da Kina ima kome da se okrene, a da pri tome to ne mora da bude Zapad.

Odnose dve zemlje je krajnje zanimljivo opisao ruski predsednik Vladimir Putin u jednom tekstu, objavljenom uoči posete Pekingu, juna 2012: „Najvažnije je da svi razumni političari i privredni eksperti, stručnjaci za međunarodne odnose shvate, da se sve što je na globalnoj agendi ne može rešiti iza leđa Rusije i Kine i bez razumevanja za njihove interese.”

U prilog toj tezi govore rezultati glasanja u Savetu bezbednosti UN. U najvišem telu UN Kina najčešće prati poziciju svog partnera u susedstvu. To se posebno vidi na pitanjima koja preterano ne interesuju rukovodstvo u Pekingu – prilike u Siriji ili Iranu (Kosovo – prim. ur.) Zauzvrat se očekuje podrška Rusije u pitanjima i sporovima sa područja istočne Azije.

Za Gu Ksuevu sa Univerziteta u Bonu nema mnogo nejasnoća šta bi moglo da se nađe na dnevnom redu razgovara kineskog predsednika u Moskvi. Biće to pitanja od strateškog značaja za obe strane. Na prvom mestu trgovinski odnosi, ali i produbljivanje vojne saradnje s obzirom na to da i Peking i Moskva smatraju da se Vašington poslednjih godina znatno više interesuje za prilike u Aziji.

Trgovinska razmena Kine i Rusije je u poslednje dve godine uvećana za preko 40 odsto i tokom 2011. dostigla sumu od 83,5 milijardi dolara, čime je Kina još 2010. sa pozicije najvažnijeg trgovinskog partnera Rusije uklonila Nemačku.

Međutim, Rusija nije u potpunosti zadovoljna strukturom trgovine. U Kinu stižu mnogobrojne sirovine, razni energenti, drvo, minerali. Iz Pekinga se za Moskvu šalju visokorazvijeni industrijski proizvodi. To bi u budućnosti moglo da se promeni, smatra Gu, ističući da bi Rusija u Kinu mogla da izvozi nuklearnu tehnologiju.

Kada je reč o vojnoj saradnji, Rusija i Kina redovno organizuju susrete visokih vojnih zvaničnika, zajedničke vojne vežbe. U aprilu prošle godine prvi put je jedan takav zajednički vojni manevar izveden na otvorenom moru i saradnja na tom planu se i dalje proširuje.