Пропаст "Николе Тесле"

Некада моћно друштвено предузеће Електронска индустрија "Никола Тесла" данас практично не постоји, а бивши радници од вишегодишњег улагања сопственог рада у "Теслу" требало би да добију шест евра по години стажа на име акција.

Досад је 5.500 квадратних метара пословног простора прешло у руке приватника, а држава, предузеће и запослени нису имали готово никакве користи од тога, сматра Дивна Тордај, која каже да заступа интересе бивших радника.

– Више од двадесет промена руководилаца било је у "Тесли" у периоду од 1986. до 2005. године. На врхунцу пословног успеха у фабрици је радило око 2.000 радника, а 30. августа 2000. године, према изјави тадашње директорке Снежане Билановић, предузеће "Никола Тесла" је запошљавало 134 радника. Систематско упропашћавање некада моћног предузећа је више него очигледно – категорична је Тордајева.

Она за урушавање "Николе Тесле" окривљује две, како каже, пословне империје – породице Вељковић и Родић.

Фабрика која је крајем педесетих година 20. века лиценцно производила "Филипсове" телевизоре, музичке стубове и прва на Балкану правила инкубаторе за бебе, данас је делом штампарија у којој се штампају дневни листови "Курир" и "Глас јавности" (Родић), а делом пословни простор предузећа "ГВС ко" и "Инит" (Вељковић).

Како је дошло до тога?

Губитком производног програма и одласком радника појављује се вишак пословног простора који фабрика по закону има могућност да изда у закуп. Снежана Билановић 1998. године закључује Уговор о закупу пословног простора са фирмом "АБЦ Продукт" Радисава Родића којим се Родићу даје могућност инвестиционог улагања. На основу тог улагања "АБЦ Продукт" постаје сувласник. Следеће године долази до спора између "Николе Тесле" и "АБЦ Продукта" због висине идеалних делова сувласништва. Спор се завршава поравнањем којим се "АБЦ" обавезује да "Тесли" плати износ од 30 милиона динара и изгради објекат површине 400 метара квадратних или плати додатна 4,2 милиона динара. Ниједан од ова два услова није испуњен.

Где се у причи о судбини "Тесле" појављује ГВС?

Фабрика "Никола Тесла" и "ГВС ко", власника Живојина Вељковића стварају предузеће "Инит" са 26 одсто учешћа друштвеног капитала "Тесле" и 74 одсто приватног капитала ГВС. "Инит" је требало да производи телефонске централе, потребну опрему и да преузме један део радника "Тесле". У новоосновано предузеће "Тесла" је требало да уложи некретнине, инвентар и део опреме, а ГВС све остало. Програм није успео, јер ГВС није испунио своје уговорне обавезе, чак су и радници "Тесле" постепено отерани из "Инита". Иако програм није успео, а радници нису задржани у "Иниту", тадашњи директор "Николе Тесле", почетком 2003. године, закључује анекс уговора којим се ГВС-у дозвољава укњижба на непокретностима које је "Тесла" уложио у неуспело предузеће "Инит" и које је имао у свом коришћењу.

Ових дана "ГВС ко" би требало да почне самосталну производњу телефонских централа које је требало да производи у заједничком предузећу са "Теслом". Пословни простор који је припадао "Тесли" остао је у власништву ГВС-а.

Перипетијама око некада моћног предузећа електронске индустрије ни ту није крај.

Агенција за приватизацију је средином 2006. године у поступку приватизације понудила на продају имовину која није ни била у поседу "Николе Тесле", већ се налазила, а и даље се налази, у земљишнокњижном власништву "Инита".

– Предузеће "Никола Тесла" продато је на аукцији 27. јула 2006. године извесном Радославу Марићу, запосленом у једној од фирми Радисава Родића. Занимљиво је да су честитке после продаје упућене управо Родићу – каже Дивна Тордај.

Од некадашњих 5.500 квадратних метара пословног простора, предузећу "Никола Тесла" д.о.о. данас је остало 80 квадрата. Од тренутка продаје фабрике, капија "Николе Тесле" је закључана, а калдрма на улазу је зарасла у траву. До фирми које сада постоје унутар некадашњег круга предузећа долази се другим путем. Преко Родићевог поседа.