Петак, 03.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Може ли СПЦ помоћи држави против кризе

Може ли СПЦ помоћи држави против кризе
Зграда Патријаршије Српске православне цркве (Фото Д. Јевремовић)

Понуда поглавара Кипарске православне цркве, архиепископа ХризостомаДругог, да стави целокупну црквену имовину влади, за спас угрожене економије и банкарског система у Никозији, изазвао је реаговања духовних и световних власти широм света. Да ли је СПЦ икада размишљала о сличном потезу, имајући у виду тешку економску ситацију у Србији, иако се, бар званично, наша економија не налази пред финансијским сломом?

Епискот хвостански Атанасије Ракита каже за „Политику” да треба похвалити спремност поглавара Кипарске православне цркве да помогне народу Кипра.

– Ипак, треба подсетити да такви односи и сарадња цркве и државе на Кипру имају свој дуги континуитет. Сећамо се да је и поглавар државе Кипар у своје време био архиепископ Макаријус. Природна је чињеница да је народ стекао поверење у своју цркву, која га никад није изневерила на његовом тешком историјском путу – истиче Атанасије Ракита.

Он наглашава како је код нас, нажалост, дошло до дисконтинуитета таквих односа.

– На нашу несрећу, држава је у многоме поткрадана, а Црква је гурнута у страну. Имовина јој је одузета и још није враћена. СПЦ се и сада жртвује за свој народ, према околностима и својим могућностима. А то се показало у хуманитарној помоћи у ратом захваћеним просторима као и у бризи према прогнаницима из других република бивше Југославије – напомиње епископ Атанасије.

На наше питање, да ли би СПЦ ипак пошла трагом кипарске цркве, он одговара да СПЦ ни мало не заостаје у бризи за свој народ.

– СПЦ је најприсутнија у животима страдајућих Срба и других неалбанаца на простору Косова и Метохије. Подсетио бих на двојицу новомученика из 1999, јеромонана Харитона из манастира Светих Арханглеа код Призрена и јеромонаха Стефана из манастира Будисавци код Пећи. Они су убијени када су остали да подрже грађане ове земље. И манастир Дечани је под сталним претњама, као и остали манастири и храмови на Космету – указује Атанасије Ракита. 

На наше питање, како коментарише примедбе у јавности, да поједине владике живе раскошно, да возе скупе аутомобиле, па зато и постоје сумње у спремност црке да помогне народу, епископ Атанасије одговара:

– Ја немам аутомобил. Подсетио бих такође на апостолско сиромаштво 

патријарха Павла и на скромност садашњег патријарха Иринеја.

Верски аналитичар Живица Туцић каже да су православне цркве у земљама где је владао комунизам, остале готово без целокупне имовине, попут Србије, Бугарске, Румуније и Русије.

– У Србији је реституција црквене и приватне имовине у великом застоју. Не знам да ли садашња влада разматра то питање.Да Србија има сличну претњу финансијског колапса, као сада Кипар, и да је имовина враћена СПЦ, верујем да би она својом имовином помогла – каже Туцић. 

----------------------------------------------------------------

Кипарска црква газдује хотелима

– Црквени поседи много вреде јер су некретнине на Кипру скупе, због географског положаја земље.Кипарска црква је и сама профитирала од досадашњег привредног и финансијског система који је био предимензиониран за тако малу земљу – каже Живица Туцић.

Он подсећа да је Православна црква Кипра, иако једна од најмањих од 14 православних цркава, једна је од најбогатијих. Међутим, приходи су смањени 2012. за 60 одсто у односу на претходне године. Црква је раније имала годишњи приход од 9,5 милиона евра од свог новца у банкарским акцијама, али 2012. није добијен „ни један евро”.

Црква је власник неколико хотела у Никозији и на обали Средоземља, али и највећипојединачни акционар „Хеленик банке” – треће по величини у земљи.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.