Дошли смо да останемо

Веома смо задовољни досадашњом сарадњом с представницима власти Србије. Током изборног периода прошле године било је неких застоја с измиривањем доспелих обавеза, али и тај проблем смо сада превазишли.

Остало је још да се очисти део земљишта у нашем фабричком кругу и да Министарство енергетике заврши свој део посла, рекао је за „Политику” Антонио Ћезаре Ферара, генерални директор „Фијат аутомобила Србија” одговарајући на питање – да ли је задовољан досадашњом сарадњом с државом Србијом и темпом испуњавања преузетих обавеза?

Можете ли нам рећи колико је уложио „Фијат”, а колико Србија?

До сада је уложено око 1,2 милијарде евра. Србија има свој део у оснивачком капиталу и делу сређивања фабрике од око 33 одсто. Преосталих 67 процената припада групи „Фијат аутомобили”.

Да ли сте задовољни стартом у продаји „великог фиће”, како смо овде назвали „фијат 500 Л”?

Веома смо задовољни. Не само чињеницом да смо од јула, када је почела производња, до данас, произвели и извезли 43.000 аутомобила из фабрике у Крагујевцу.

Шта очекујете од извоза у ЕУ, а шта од извоза у САД?

Тренутно смо усредсређени на извоз аутомобила у Велику Британију. Такође и за америчко тржиште. Први аутомобили треба да оду у САД почетком маја, док се само лансирање возила на овом тржишту може очекивати почетком јула.

Имајући у виду да ће „Фијат” градити фабрику у Русији, може ли „500 Л” стићи и на то тржиште? Хоће ли Руси допустити увоз нашег „фиће”?

Фабрика у Русији неће бити подигнута за две до три године. Али, то ће бити погон за производњу возила марке „џип”. Било би добро када би и наша производна перјаница из Крагујевца стигла на велико тржиште Русије, али то је део посла који морају да обаве две владе – Србије и Русије.

С основном ценом од 13.500 евра, „велики фића” је објективно скуп за највећи број купаца у Србији. Хоће ли бити попуста и да ли се размишља о производњи неког јевтинијег возила?

Не. „Фијат” неће производити у Србији моделе јевтиније од „500 Л”, јер је тај тип веома богат аутомобил. Богат опремом и техничким детаљима и од квалитетних материјала. Он вреди таман толико колико очекујемо од купца да плати. Отуда и идеја Владе Србије да домаћим купцима помогне у њиховој набавци.

Шта се од тог потеза може реално очекивати?

Не много. „Фијат 500 национале”, како ће се тај модел звати у Србији, биће веома атрактиван за домаће купце. Колико ће се продати? То нико у овом часу не зна. Можда хиљаду. Можда две. Све зависи од тражње и конкуренције на тржишту. У Србији је лане продато једва 22.000 нових аутомобила. Шта то говори? Да је криза, с којом се не суочава само Србија, него и цела Европа.

Уговор с државом важи до 31. 12. 2018. Хоће ли „Фијат” и после тог датума остати у Србији? Од чега то зависи?

У овом часу једно је сасвим извесно – ми нећемо мењати доброг партнера као што су власти Србије. Дошли смо на ово тржиште да на њему веома дуго останемо. Успоставили смо веома добре односе с властима, не само у влади, већ и у локалној самоуправи. Имамо веома способне, предане и вредне раднике. Коначно, уложили смо сви много пара у цео пројекат. Због чега бисмо га напуштали. Само у опрему, која је последња реч технике, уложено је 850 милиона евра. Та веома флексибилна опрема омогућава производњу и других врста возила.

Шта се ове године у том погледу може очекивати?

Готово из месеца у месец, с наших трака силазиће аутомобили с неким новинама. Биће ту разних верзија мотора, с погонима на природни гас, течни нафтни гас, за америчко, британско тржиште… Трекинг возило. Мало робуснији модел. Биће много иновација. И сви модели производиће се искључиво у Крагујевцу. „Фијат 500 Л” у било којој верзији само се ту производи и нигде више.

По уговору с Владом Србије, „Фијат” има 67 одсто власништва у Крагујевцу, држава Србија 33. Да ли ће се у том односу делити и зарада или губици?

Наравно. У истом односу ће се делити и профит.

А евентуални губици?

Губици су ризик фабрике. Компаније. С тим држава Србија нема ништа. Она има свој део капитала и ту ништа није спорно, али на менаџменту је да води послове који неће довести до лошег пословног резултата. Ако се он, ипак, и догоди – биће то наш ризик пословања.

Колико је светска криза утицала на продају „Фијатових” возила у свету? Где је сада у односу на конкуренцију?

„Фијат” је донедавно био шести произвођач аутомобила у свету. И „Фијат” је поделио судбину осталих светских фабрика, тиме што бележи рђаве резултате у Европи. Зато се добро зарађује у САД, Азији и Јужној Америци. Када се зброје добици с тих тржишта, минуси у Европи не изгледају тако страшно. „Фијат” је лане на глобалу постигао три милијарде евра добити пре опорезивања. То је веома добар резултат и за времена која не карактерише економска криза. Због тога инвестирамо у Европи. Смањујемо трошкове где год можемо. Желимо и код куће, на Старом континенту, да будемо профитабилни и прваци у својој производној породици.

Просечна плата у Крагујевцу била је донедавно око 300 евра. Када ће радници имати веће плате, попут оних у Италији од 1.200 или бар као у Пољској, где су хиљаду евра, будући да су ове године планирани и већа производња и већи извоз?

Плате у Крагујевцу више нису 300 евра. Веће су. Плате су у Италији знатно веће, али су и услови рада и живота сасвим другачији. Нама италијански радници траже немачке плате. Шта то говори? Да плате и услови живота, стандард, навике… не могу увек ићи упоредо и да ће се увек разликовати од земље до земље. Цена потрошачке корпе у Италији неупоредиво је већа него у Србији. У Италији не можете купити векну хлеба испод два евра. У Србији је можете добити за 30 евро центи. То је само детаљ, али и он довољно говори о нашим животним трошковима.

Радници су протестовали због услова рада, односно жалили су се на замор, пошто су радили и по 11 сати дневно. Да ли ће то бити промењено увођењем треће смене?

Хоће. И то врло брзо. Радимо на томе. Поштујемо колективне уговоре и законе ове земље. Сваки радник треба да ради 40 сати недељно. Све верзије аутомобила овог часа производе се током четири радна дана, по десет сати у две смене. Потребно нам је време за прилагођавање опреме за нове моделе. Другачије једноставно није могло. Увођењем треће смене радно време биће осам сати. Пет дана у недељи по осам сати. Опет 40 сати недељно.

Колико радника тренутно запошљава крагујевачка фабрика? Хоће ли бити нових радних места? Колико запошљавају добављачи, кооперанти?

Ми смо испунили оно што смо се с Владом Србије договорили. Запослили смо тачно 2.435 радника. Толико је тражено од нас. Отварањем треће смене запослићемо још 600 нових радника. До краја ове године, а вероватно и пре, стићи ћемо до броја од три хиљаде радника.

Да ли сте задовољни својим запосленима, не само на монтажној траци?

Изузетно сам задовољан. Из дана у дан све више примамо младе инжењере којима је први посао и прво искуство баш у „Фијату”. Право с факултета. Пролазе обуку, разне тренинге који трају и по годину дана. Тако постају веома корисни, готово незаменљиви сарадници у производњи аутомобила.

Шта је с добављачима?

Они запошљавају око хиљаду радника. Чим кренемо с трећом сменом, и они ће морати да повећају број својих радника да би могли да испрате наше повећане поруџбине.

До сада су, колико је познато, само две српске фирме, из Крагујевца, „Промотор ирва” и „Гома лајн”, постале испоручиоци делова за „Фијат”. Зашто нема више српских фирми у мрежи добављача. У чему је проблем?

Ми смо веома отворени за сваког српског добављача, али морају сви од реда да испуне строге критеријуме и стандарде које „Фијат” поставља. Сви морају да прођу кроз одређену процедуру нашег сектора набавке. Ко их савлада – добродошао је као наш директан добављач.

Колико их је из Италије, односно, колики је удео увозне компоненте у укупној вредности аута, а колико отпада на добављаче из Србије?

У нашем кругу је свега 12 добављача. И жао нам је што их нема више, јер бисмо имали ниже трошкове и већу логистичку сигурност у испорукама. Има, наравно, добављача и из других градова Србије. Рецимо Зрењанина. Од укупне количине и вредности уграђених делова, 67 одсто је из Србије, а свега 33 процента из Италије. Искључиво мењачке кутије и мотори. Моторе испоручује једна фабрика и не можемо је преселити у Србију.

Пут од Крагујевца до Баточине, односно ка Коридору 10, још није завршен, а ни пруга није прилагођена већим брзинама. Колико недостатак квалитетне путне и железничке инфраструктуре отежава рад фабрике, допрему делова и извоз?

Инфраструктура у Србији је дефинитивно проблем. Због тога смо се и определили само за транспорт аутомобила пругом. Чак 90 одсто нашег извоза иде железницом. Споро, али иде. Недељно, у круг фабрике стижу два воза с компонентама. Надамо се, а то нам је обећала и министарка регионалног развоја Калановић, да ће до краја године бити завршен део аутопута од Баточине до Крагујевца како бисмо изашли на Коридор 10.

Морате ли, „по службеној дужности”, да навијате за „Јувентус”, као фабрички клуб?

О, не. Волим фудбал. Радујем се победама „Јувентуса”. Гледам фудбал на телевизији, али моји спортови су атлетика и рагби.

Да ли сте се привикли на живот у Србији?

У Србији сам две године. Мало у Крагујевцу, мало у Београду. Повремено ми долазе супруга и деца, а често и ја путујем у Италију. Рекло би се да сам се привикао. Много радим. И по 15 сати, па немам много времена за дружење.

Коју сте прву српску реч научили? Сутра?

Не. Добро јутро, добар дан, пошто на италијанском језику не постоји терминолошка разлика између та два доба дана. А онда хвала, добро… Волим да говорим на вашем веома компликованом језику, али не стижем да га учим.

Коначно – ко је Антонио Ћезаре Ферара?

Надам се да сам добар учитељ. Учим своје сараднике да слободно развијају пословање на најбољи могући начин. Поготово када је реч о нашим пословним операцијама у Србији. Волим свој посао. Врло сам задовољан и поносан на резултате свог рада.