Кипар остаје у еврозони

БРИСЕЛ – Министри финансија еврогрупе и кипарске власти постигли су касно синоћ договор о пакету помоћи за Кипар након драматичне бриселске седнице која је више пута одлагана.

Кипарски председник Никос Анастасиадес прихватио је 10 милијарди евра вредан пакет помоћи Европске централне банке, уз обавезу да Кипар реструктуира своје две највеће банке при чему ће највише страдати они који на рачунима имају више од 100.000 евра.

Током драматичне седнице Министарског савета која се завршила нешто после два ујутро, Анастасиадес је, према извештајима више агенција, неколико пута претио да ће радије дати оставку него пристати на мере којима би угрозио статус Кипра као пореског раја и оф-шор зоне за претежно руске клијенте.

Суочен са претњом да би Кипар већ данас или сутра могао бити искључен из еврозоне, кипарски педседник је пристао на услове које је поставила такозвана тројка, коју чине поставили министри еврогрупе, Европска централна банка и Међународни монетарни фонд.

Банке на Кипру затворене су прошле недеље, а подизање са банкомата ограничено на 100 евра дневно након панике изазване најавама да ће држава, на захтев тројке, скидати новац са рачуна свих штедиша, укључујући и оне са испод 100.000 евра на рачуну.

Кипарски парламент је одбио овај пакет и затражио руску финансијску помоћ за своје презадужене банке, али је Русија одбила да се умеша са образложењем да овај проблем треба да се решава унутар ЕУ.

Кипар након тога није имао избора него да прихвати нови предлог тројке, којим би терет преструктуирање Кипарске и Лаики банке био пребачен на крупне штедише.

За сада се још незна када ће банке прорадити, а кипарски парламент, тек треба да прихвати нови пакет.

У ЕУ провејава страх да би Русија, чији ће се грађани и фирме са имовином на Кипру наћи највише погођени, могла да надокнади штету запленом средстава европских фирми које послују на руском тлу.

Процењује се да на Кипру има око 20 милијарди евра руског новца, од чега ће око четвртина бити конфискована када се нови пакет примени.

Кипарске банке нашле су се у дубиози након што су велики део средстава уложиле у куповину грчких обвезница, које су се показале као безвредне.

Европска централна банка преузела је на себе да покрије 10 милијарди евра насталог дуга, док ће око 6 милијарди бити прикупљено реструктуирањем кипарских банака.