Kipar ostaje u evrozoni

BRISEL – Ministri finansija evrogrupe i kiparske vlasti postigli su kasno sinoć dogovor o paketu pomoći za Kipar nakon dramatične briselske sednice koja je više puta odlagana.

Kiparski predsednik Nikos Anastasiades prihvatio je 10 milijardi evra vredan paket pomoći Evropske centralne banke, uz obavezu da Kipar restruktuira svoje dve najveće banke pri čemu će najviše stradati oni koji na računima imaju više od 100.000 evra.

Tokom dramatične sednice Ministarskog saveta koja se završila nešto posle dva ujutro, Anastasiades je, prema izveštajima više agencija, nekoliko puta pretio da će radije dati ostavku nego pristati na mere kojima bi ugrozio status Kipra kao poreskog raja i of-šor zone za pretežno ruske klijente.

Suočen sa pretnjom da bi Kipar već danas ili sutra mogao biti isključen iz evrozone, kiparski pedsednik je pristao na uslove koje je postavila takozvana trojka, koju čine postavili ministri evrogrupe, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond.

Banke na Kipru zatvorene su prošle nedelje, a podizanje sa bankomata ograničeno na 100 evra dnevno nakon panike izazvane najavama da će država, na zahtev trojke, skidati novac sa računa svih štediša, uključujući i one sa ispod 100.000 evra na računu.

Kiparski parlament je odbio ovaj paket i zatražio rusku finansijsku pomoć za svoje prezadužene banke, ali je Rusija odbila da se umeša sa obrazloženjem da ovaj problem treba da se rešava unutar EU.

Kipar nakon toga nije imao izbora nego da prihvati novi predlog trojke, kojim bi teret prestruktuiranje Kiparske i Laiki banke bio prebačen na krupne štediše.

Za sada se još nezna kada će banke proraditi, a kiparski parlament, tek treba da prihvati novi paket.

U EU provejava strah da bi Rusija, čiji će se građani i firme sa imovinom na Kipru naći najviše pogođeni, mogla da nadoknadi štetu zaplenom sredstava evropskih firmi koje posluju na ruskom tlu.

Procenjuje se da na Kipru ima oko 20 milijardi evra ruskog novca, od čega će oko četvrtina biti konfiskovana kada se novi paket primeni.

Kiparske banke našle su se u dubiozi nakon što su veliki deo sredstava uložile u kupovinu grčkih obveznica, koje su se pokazale kao bezvredne.

Evropska centralna banka preuzela je na sebe da pokrije 10 milijardi evra nastalog duga, dok će oko 6 milijardi biti prikupljeno restruktuiranjem kiparskih banaka.