Ваљевци хоће професионално позориште

Ваљево – Завеса у професионалном ваљевском театру спуштена је тачно пре пола века. Сведоци времена такозване комунистичке усхићености кажу да је позориште укинуто декретом и да код тадашње општинске власти није било дилеме шта је прече: купити камион за превоз ћумура и шодера или и даље финансирати представе, глумце и њихове костиме. На последњој сесији, уприличеној уз светски дан позоришта, ваљевски глумци, редитељи и културни радници, додуше без присуства представника локалне власти, гласно су поручили да је време да се фамозни камион коначно прода и паре уложе у обнављање професионалног театра.

За Бошка Милића, председника управе аматерског позоришта "Абрашевић", напросто је несхватљиво да град у којем уз таленат постоји огромна енергија која би задивила богињу Талију, нема професионално позориште. Он је подсетио да су две аматерске дружине "Абрашевић" и приватно позориште Мала сцена поодавно ударили у плафон, што значи да професионални пројекат могу максимално подржати.

Верољуб Веца Андрић, један од доајена ваљевског, али и српског глумишта, тврди да ако би град имао мало више разумевања и слуха, будућа ваљевска сцена могла би да буде једна од водећих у земљи.

– Овде је пре свега музика од језика, а за кратко време би у завичај дошли бројни професионални глумци, редитељи, сценографи и други позоришни радници који су раштркани диљем српских земаља. Да ја имам одрешене руке све би почело да функционише за месец дана. Нажалост, садашња и све претходне власти нису имале слуха за ову идеју а без њихове, пре свега финансијске подршке, све наше приче неће вредети ни луле дувана. Међутим, ја ту господу као и све суграђане подсећам да Ваљево без професионалног позоришта, без обзира на све друге стубове културе, неће бити град, већ паланка – вели Андрић.

Искусни и агилни позоришни редитељ Мирослав Трифуновић, у односу на остале учеснике ове трибине, био је много конкретнији у аргументацији за поновно утемељење професионалног театра. Он је подсетио да нема потребе за зидањем нове зграде, јер у статуту Дома културе стоји да може на својој сцени да поставља професионалне представе. Да је у граду на Колубари та врста лакмуса "бојена" најмање са десет представа – "Електра", "Галеб", "Магбет", "Просјачка опера", "Лирски родослов" и другим у којима су били ангажовани водећи глумци из београдских театара заједно са колегама из Ваљева.

– Ваљево има проблем са приоритетима, јер град и даље плаћа бирократију а не суштину. Дакле, потребно је само у општинском буџету за 2008. годину определити новац за три или четири пројекта, а за такозвану авантуру духа има ко ће се побринути. Мислим, пре свега, на људе из позоришта "Абрашевић" које годинама има статус аматерског а прави професионалне представе. Са друге стране имамо одличан и применљив модел који је својевремено користио Звездара театар из Београда, настао у оквиру Дома културе "Вук Караџић". Он је такође функционисао по систему конкурисања са пројектима који су подржавани средствима из општинске, односно градске касе. Када су се у једном моменту оснажили и постали препознатљиви, како по репертоару тако и по глумачким именима која су носила представе, они су прерасли у самосталну професионалну кућу. То је пут којим би и Ваљево требало да стигне до циља, истиче Трифуновић.