Valjevci hoće profesionalno pozorište

Valjevo – Zavesa u profesionalnom valjevskom teatru spuštena je tačno pre pola veka. Svedoci vremena takozvane komunističke ushićenosti kažu da je pozorište ukinuto dekretom i da kod tadašnje opštinske vlasti nije bilo dileme šta je preče: kupiti kamion za prevoz ćumura i šodera ili i dalje finansirati predstave, glumce i njihove kostime. Na poslednjoj sesiji, upriličenoj uz svetski dan pozorišta, valjevski glumci, reditelji i kulturni radnici, doduše bez prisustva predstavnika lokalne vlasti, glasno su poručili da je vreme da se famozni kamion konačno proda i pare ulože u obnavljanje profesionalnog teatra.

Za Boška Milića, predsednika uprave amaterskog pozorišta "Abrašević", naprosto je neshvatljivo da grad u kojem uz talenat postoji ogromna energija koja bi zadivila boginju Taliju, nema profesionalno pozorište. On je podsetio da su dve amaterske družine "Abrašević" i privatno pozorište Mala scena poodavno udarili u plafon, što znači da profesionalni projekat mogu maksimalno podržati.

Veroljub Veca Andrić, jedan od doajena valjevskog, ali i srpskog glumišta, tvrdi da ako bi grad imao malo više razumevanja i sluha, buduća valjevska scena mogla bi da bude jedna od vodećih u zemlji.

– Ovde je pre svega muzika od jezika, a za kratko vreme bi u zavičaj došli brojni profesionalni glumci, reditelji, scenografi i drugi pozorišni radnici koji su raštrkani diljem srpskih zemalja. Da ja imam odrešene ruke sve bi počelo da funkcioniše za mesec dana. Nažalost, sadašnja i sve prethodne vlasti nisu imale sluha za ovu ideju a bez njihove, pre svega finansijske podrške, sve naše priče neće vredeti ni lule duvana. Međutim, ja tu gospodu kao i sve sugrađane podsećam da Valjevo bez profesionalnog pozorišta, bez obzira na sve druge stubove kulture, neće biti grad, već palanka – veli Andrić.

Iskusni i agilni pozorišni reditelj Miroslav Trifunović, u odnosu na ostale učesnike ove tribine, bio je mnogo konkretniji u argumentaciji za ponovno utemeljenje profesionalnog teatra. On je podsetio da nema potrebe za zidanjem nove zgrade, jer u statutu Doma kulture stoji da može na svojoj sceni da postavlja profesionalne predstave. Da je u gradu na Kolubari ta vrsta lakmusa "bojena" najmanje sa deset predstava – "Elektra", "Galeb", "Magbet", "Prosjačka opera", "Lirski rodoslov" i drugim u kojima su bili angažovani vodeći glumci iz beogradskih teatara zajedno sa kolegama iz Valjeva.

– Valjevo ima problem sa prioritetima, jer grad i dalje plaća birokratiju a ne suštinu. Dakle, potrebno je samo u opštinskom budžetu za 2008. godinu opredeliti novac za tri ili četiri projekta, a za takozvanu avanturu duha ima ko će se pobrinuti. Mislim, pre svega, na ljude iz pozorišta "Abrašević" koje godinama ima status amaterskog a pravi profesionalne predstave. Sa druge strane imamo odličan i primenljiv model koji je svojevremeno koristio Zvezdara teatar iz Beograda, nastao u okviru Doma kulture "Vuk Karadžić". On je takođe funkcionisao po sistemu konkurisanja sa projektima koji su podržavani sredstvima iz opštinske, odnosno gradske kase. Kada su se u jednom momentu osnažili i postali prepoznatljivi, kako po repertoaru tako i po glumačkim imenima koja su nosila predstave, oni su prerasli u samostalnu profesionalnu kuću. To je put kojim bi i Valjevo trebalo da stigne do cilja, ističe Trifunović.