Јагма за киловате

Несташица струје у југоисточној Европи озбиљно прети да "угаси светло" у становима Србије. Разлог је лоша хидролошка ситуација због које су водостаји Дунава, Мораве и Дрине у паду, а производња струје у хидроелектранама испод планиране.

Други разлог могуће енергетске кризе јесте затварање два нуклеарна реактора у Козлодују, почетком године, због чега је дошло до осетног пада извоза струје из Бугарске са 7,6 на мање од 1,5 милијарди киловат-сати. Због тога, рецимо, у мају неће бити извоза у Грчку. Панајотис Атанасопулос, извршни директор националне електроенергетске компаније, затражио је због тога повећање цене електричне енергије за чак – 40 одсто.

Изгледа да ће предстојеће лето, за које метеоролози најављују да ће бити најтоплије у овом веку, можда довести до електроенергетског колапса. Због клима-уређаја готово се изједначила потрошња струје преко зиме и током лета. У јуну, јулу и августу 2006. године забележен је рекордан раст потрошње и то кад су хидролошке прилике биле неупоредиво повољније него што је то сада случај кад хидроелектране производе тек трећину потребне укупне електричне енергије.

– Доток Дунава у другој половини априла, пашће на око 4.000 кубних метара у секунди. Биће то најсушнији месец од 1926. године откад ЕПС има податке о водостају на подручју на којем се налази хидроелектрана "Ђердап 1". Разлика у оствареним средњим дотоцима Дунава у априлу 2006. и 2007. биће око 10.000 кубних метара у секунди на месечном нивоу. Дрина је у марту 2006. имала доток од 630, а годину дана касније њен просечан доток био је свега 302 кубика – тврде у ЕПС-у.

Енергетски стручњак Дејан Стојадиновић тврди да би, ако се остваре прогнозе да нам предстоји врело лето, ионако тешка ситуација на Балкану постала још тежа. И додаје да би тада највише биле погођене државе код којих хидроелектране имају велику улогу у производњи струје као што су, на пример, Албанија, Црна Гора, Босна и Херцеговина и Хрватска. Али ни БиХ не би имала струје за извоз, док би Румунија морала да је увози из Украјине.

– Србија има повољан "производни микс" у коме хидроелектране чине трећину, а две трећине капацитета чине термоелектране. Уобичајена пракса код нас је да се од априла до октобра производња струје више ослања на хидроелектране, јер се тада обављају ремонти у термоелектранама. Најављена суша би могла да поремети ове планове, јер ће термоелектране морати да раде пуним капацитетом током лета, што би могло негативно да утиче на њихову поузданост следеће зиме – истиче Дејан Стојадиновић.

Он додаје да ће то утицати на даљи раст цена струје, као и на успоравање привредног раста у читавом региону. До мањег побољшања у снабдевању могло би доћи од септембра, када Румунија планира да пусти у погон други блок у нуклеарној електрани "Чернавода". Међутим, то неће бити довољно да се покрије мањак струје у региону.

Да ће киловати преко лета бити тражена роба може се закључити и на основу тога што је италијанска влада одржала седницу на којој је расправљано о хитним мерама које би требало предузети да се спрече последице пролећне суше која би могла да изазове несташицу електричне енергије. Суво време протеклих седмица и неуобичајено блага зима испразнили су резервоаре и водотокове у Италији, извештава агенција ДПА. Највећа река По носила је 431 кубни метар воде у секунди, што је упола мање од уобичајене количине. Ниво воде у језерима Гарда и Мађоре такође је пао на половину у односу на сезонски просек.

Суша у југоисточној Европи допринела је порасту цене електричне енергије у региону, али је, сматра Ненад Савић из ЕФТ-а, повећању цена допринело и гашење два блока у Козлодују.