Соренсен: Пут БиХ ка ЕУ може бити замрзнут

Од нашег дописника

Сарајево – Специјални представник и шеф делегације Европске уније у БиХ Петер Соренсен сматра да ће домаћи лидери, уколико одрже обећање и до краја овог месеца постигну договор око примене пресуде Европског суда за људска права у случају „Сејдић и Финци”, доказати да желе да воде земљу напред. У противном, поручује он, кретање БиХ ка ЕУ могло би бити замрзнуто.

Соренсен у разговору за „Политику” напомиње да су ставови ЕУ и њених чланица веома јасни и истиче да неће бити никаквих „специјалних аранжмана” за БиХ на њеном путу ка учлањењу, али и каже да БиХ мора проћи исти процес који су прошле и све друге земље.

Иако политичким лидерима препушта да дају одговор на питање да ли ће испоштовати рок који су сами себи задали, шеф делегације ЕУ наглашава да време истиче и да БиХ заостаје за својим суседима.

„Остале земље региона остварују напредак, Србија је добила статус кандидата, Хрватска ће ускоро постати чланица, а Црна Гора је пред отварањем претприступних преговора. Верујем да не можемо бити јаснији у погледу онога шта треба урадити да би европске интеграције БиХ кренуле напред”, каже Соренсен.

Дански дипломата, који је правник по професији, не прецизира шта би могао бити конкретан одговор ЕУ у случају да лидери БиХ поново „пробију рок”, али сугерише да је ЕУ установила широк и уравнотежен скуп инструмената у оквиру мандата специјалног представника ЕУ и делегације ЕУ.

„Међутим, најбитнији фактор јесте одговор локалних политичких снага – непостизање договора значило би стагнацију у европским интеграцијама. Државе чланице и институције ЕУ веома су јасне у том погледу. Неће бити никаквих специјалних аранжмана за БиХ на њеном путу ка учлањењу. БиХ мора да прође исти процес као и сви остали. Дакле, уколико не буде напретка, последица по БиХ биће заостајање за суседним земљама”, наглашава он и тврди да „званични Брисел не форсира никакав конкретан предлог” кад су у питању измене Устава БиХ, поготово не избор чланова Председништва БиХ по америчком моделу електора.

Он подсећа да се то питање „предуго налази на столу” и да Устав БиХ мора бити усаглашен са Европском конвенцијом о људским правима.

„Што се тиче унутрашње координације, потребно је унапредити ефикасност и функционисање институција у погледу европских интеграција. Земља мора да буде у стању да несметано усваја, примењује и спроводи законе и правила ЕУ, па је због тога битно што пре постићи договор о механизму координације. БиХ је од 2007. до 2013. године повукла 660 милиона евра из Инструмента претприступне помоћи (ИПА), а да би могла да искористи средства у оквиру ИПА 2, мора имати механизам за ефикасну реализацију”, објашњава он.

На питање да ли верује да ће БиХ постати чланица ЕУ, он каже да су многи у ЕУ разочарани чињеницом да најистакнутији политичари БиХ не исказују ону дозу лидерства која је  потребна да би њихова земља напредовала на европском путу.

„Ми желимо да се БиХ придружи ЕУ и стојимо уз огромну већину  њених грађана који исто то желе. Међутим, на БиХ је да одлучи када ће поднети захтев за чланство. Тај захтев мора да буде кредибилан, а то подразумева спровођење реформи да би се обезбедила функционална држава која у потпуности поштује вредности ЕУ”, истиче Соренсен, који је мишљења да решење за дубоку политичку кризу, у коју је запала Федерација БиХ, морају наћи, искључиво, тамошњи лидери. „У неколико наврата јасно сам ставио до знања да до решења морају доћи лидери ФБиХ и да Федерација мора у најскорије време добити потпуно функционалну владу. Релевантни политички актери у ФБиХ сносе одговорност у том погледу и њихов заједнички циљ мора бити формирање органа власти у складу са демократским и уставним начелима.”

На констатацију да је извршна власт у ФБиХ формирана уз помоћ високог представника, као и на питање да ли је време да се ОХР опет укључи, специјални представник ЕУ каже: „Није на мени да унапред дајем суд о другој институцији.”