Водена змија – глумица

Усред пролећа, кад сунчеви зраци угреју тле и више нема опасности од хладних дана, из скровишта у којима су преспавале зиму измиле белоушке. Широм континенталног дела Европе, у деловима велике Британије и на северозападу Африке могу се срести примерци ове неотровне змије, препознатљиве по витком телу са уздужним пругама и жућкасто-белим прстеном иза главе, који подсећа на огрлицу. Тело белоушке је маслинастозелено, смеђе или сивкасто, са светлијим доњим делом, мада постоје и потпуно црне (меланистичне) и беле (албино) змије.

Ова змија најчешће се може срести у близини воде. Живи у влажним равницама, на мочварном земљишту, али и на планинама високим до 2.000 метара. Одличан је пливач и ронилац, а под водом може да издржи и пола сата. Већи део хране проналази у води и око ње. Највише воли жабе, али неће пропустити прилику да улови и коју рибу, младунче птице или ситног сисара. Плен зграби изненада јурнувши на њега, а затим га гута док је још жив.

По изласку на пролећно сунце, белоушке се дуго сунчају не би ли им се подигла телесна температура, а затим мужјаци и женке приону на стварање потомства. У јуну или јулу женка снесе од осам до четрдесет јаја кожасте љуске. Пошто је за излегање малих белоушки потребна температура од бар 21 степен Целзијуса, женка јаја полаже у компост, балегу или вегетацију која трули, обезбеђујући им на тај начин потребну топлоту. Око два месеца касније, пробијајући опну јајета зубом који служи само за ту сврху, и који се убрзо губи, на свет долазе младе белоушке. Младунци су дуги око 18 центиметара и одмах по излегању су самостални.

Упркос томе што су одмалена способни да се старају о себи, мужјаци се сматрају одраслима тек кад наврше три године, док женке прве младунце добијају тек после четири-пет година по излегању. Одрасле белоушке дугачке су око метар и 20 центиметара. Мужјаци се пресвлаче двапут годишње, а женке једном: непосредно пре него што снесу јаја.

Пошто није отровна, белоушка лако настрада када је пронађу грабљивци: јазавци, лисице, домаће мачке или веће птице. Због тога је развила неколико начина да се одбрани од нападача: из аналних жлезда лучи смрдљиву течност којом растерује непожељне посетиоце, а често јој је једини излаз да се претвара да је мртва све док опасност не прође. У неким случајевима белоушка ће "одглумити" и напад на уљеза, јурнувши на њега отворених уста, како би га натерала да се повуче. Једна од најбољих глумица у животињском царству уједа ретко, али пошто није отровна, њен ујед није опасан.