Vodena zmija – glumica

Usred proleća, kad sunčevi zraci ugreju tle i više nema opasnosti od hladnih dana, iz skrovišta u kojima su prespavale zimu izmile belouške. Širom kontinentalnog dela Evrope, u delovima velike Britanije i na severozapadu Afrike mogu se sresti primerci ove neotrovne zmije, prepoznatljive po vitkom telu sa uzdužnim prugama i žućkasto-belim prstenom iza glave, koji podseća na ogrlicu. Telo belouške je maslinastozeleno, smeđe ili sivkasto, sa svetlijim donjim delom, mada postoje i potpuno crne (melanistične) i bele (albino) zmije.

Ova zmija najčešće se može sresti u blizini vode. Živi u vlažnim ravnicama, na močvarnom zemljištu, ali i na planinama visokim do 2.000 metara. Odličan je plivač i ronilac, a pod vodom može da izdrži i pola sata. Veći deo hrane pronalazi u vodi i oko nje. Najviše voli žabe, ali neće propustiti priliku da ulovi i koju ribu, mladunče ptice ili sitnog sisara. Plen zgrabi iznenada jurnuvši na njega, a zatim ga guta dok je još živ.

Po izlasku na prolećno sunce, belouške se dugo sunčaju ne bi li im se podigla telesna temperatura, a zatim mužjaci i ženke prionu na stvaranje potomstva. U junu ili julu ženka snese od osam do četrdeset jaja kožaste ljuske. Pošto je za izleganje malih belouški potrebna temperatura od bar 21 stepen Celzijusa, ženka jaja polaže u kompost, balegu ili vegetaciju koja truli, obezbeđujući im na taj način potrebnu toplotu. Oko dva meseca kasnije, probijajući opnu jajeta zubom koji služi samo za tu svrhu, i koji se ubrzo gubi, na svet dolaze mlade belouške. Mladunci su dugi oko 18 centimetara i odmah po izleganju su samostalni.

Uprkos tome što su odmalena sposobni da se staraju o sebi, mužjaci se smatraju odraslima tek kad navrše tri godine, dok ženke prve mladunce dobijaju tek posle četiri-pet godina po izleganju. Odrasle belouške dugačke su oko metar i 20 centimetara. Mužjaci se presvlače dvaput godišnje, a ženke jednom: neposredno pre nego što snesu jaja.

Pošto nije otrovna, belouška lako nastrada kada je pronađu grabljivci: jazavci, lisice, domaće mačke ili veće ptice. Zbog toga je razvila nekoliko načina da se odbrani od napadača: iz analnih žlezda luči smrdljivu tečnost kojom rasteruje nepoželjne posetioce, a često joj je jedini izlaz da se pretvara da je mrtva sve dok opasnost ne prođe. U nekim slučajevima belouška će "odglumiti" i napad na uljeza, jurnuvši na njega otvorenih usta, kako bi ga naterala da se povuče. Jedna od najboljih glumica u životinjskom carstvu ujeda retko, ali pošto nije otrovna, njen ujed nije opasan.