"Четири лава" у новом сјају

Нови Сад – После 208 године, по много чему најзначајнија у Србији, чесма "Четири лава" на Тргу Бранка Радичевића у Сремским Карловцима, најзад ће бити обновљена и почетак радова очекује се наредних дана, изјавила је за "Политику" општински архитекта у некадашњој "српској Атини" Бригита Димитријевић.

Радови ће бити поверени рестауратору Народног музеја у Београду Веселину Лађићу, а у организацији целог посла удружили су се Покрајински завод за заштиту споменика културе (где је направљен и пројекат конзервације) и локална самоуправа. Очекује се да радови буду обављени за четири месеца.

У заштити овог времешног архитектонског, историјског и културног блага, главни актер је, ипак, "ујка из Америке". То је професор др Миодраг Радуловачки, који је рођен у Сремским Карловцима, где је завршио и чувену Карловачку гимназију, а сада је успешан пословни човек у Чикагу. Носталгија и жеља да се одужи свом родном месту утицала је да он за овај подухват издвоји око 35.000 евра.

Свакако да је заштита чесме могла да се обави још поодавно будући да је то изискивало велика финансијска средства, а зашта се посебно залагао овдашњи културни посленик и публициста Жарко Димић. Али, боље икад, неко никад.

Јер, чесма "Четири лава" усред Сремских Карловаца представља јединствен споменик на овим просторима и њена предстојећа заштита представља део активности на обнови градитељске баштине једине наше вароши која је у целини заштићена посебним републичким законом.

Како указује Жарко Димић, чесма "Четири лава" подигнута је као завршни подухват приликом изградње сремскокарловачког водовода 1799. године. Изграђена је по замисли чувеног италијанског архитекте Ђузепа Априлија, а клесарске радове обавио је, такође, познати мајстор Андрија Солар.

За њену градњу коришћен је специфичан црвени мермер који је допремљен из једног каменолома у Мађарској, који и данас постоји. Чесма је препознатљива по четири лавље главе из чијих чељусти, кроз уметнуте луле, цури вода. Због земљаних радова у непосредној близини пресушио је природни извор из којег је кроз лавље чељусти текла вода, па је једно време служила само као декорација. Међутим, крајем деведесетих година минулог века, захваљујући људима који су тада били ангажовани на обнови и заштити Сремских Карловаца, чесма је прорадила, али вода више није из природног изворишта, већ из градског водовода.

Некада је простор око чесме "Четири лава" био главно састајалиште Карловчана. Остале су успомене на дане када је чесма (заједно са простором око ње) била стециште вечерњих окупљања житеља ове мирне вароши, где су се до касно у ноћ, уз жубор воде, водили дуги и занимљиви разговори, од пословних до оних романтично-сентименталних. Њеном водом, остало је у причама, крепили су се и Вук Караџић, Доситеј Обрадовић, Бранко Радичевић, Сима Милутиновић Сарајлија и многе друге знамените личности из света уметности и историје.

Постојала је и идеја да чесма буде пресељена на најпогоднију локацију у самом граду, где би била својеврстан музејски експонат, а да се на истом месту подигне потпуно нова, али сасвим иста чесма. У међувремену, ових дана ће, како је већ одлучено, почети реализација другачијег концепта њене заштите.

Важно је рећи да у односу на величину и број становника, Сремски Карловци су јединствени рекордер на нашим просторима по броју јавних чесама. Пре Другог светског рата било их је 42, а и сада, како каже Димић, тај број није умањен. Већина њих датира из давних времена (неке је у својим стиховима опевао и Бранко Радичевић), а некада је свака чесма имала и своју крсну славу.