"Četiri lava" u novom sjaju

Novi Sad – Posle 208 godine, po mnogo čemu najznačajnija u Srbiji, česma "Četiri lava" na Trgu Branka Radičevića u Sremskim Karlovcima, najzad će biti obnovljena i početak radova očekuje se narednih dana, izjavila je za "Politiku" opštinski arhitekta u nekadašnjoj "srpskoj Atini" Brigita Dimitrijević.

Radovi će biti povereni restauratoru Narodnog muzeja u Beogradu Veselinu Lađiću, a u organizaciji celog posla udružili su se Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture (gde je napravljen i projekat konzervacije) i lokalna samouprava. Očekuje se da radovi budu obavljeni za četiri meseca.

U zaštiti ovog vremešnog arhitektonskog, istorijskog i kulturnog blaga, glavni akter je, ipak, "ujka iz Amerike". To je profesor dr Miodrag Radulovački, koji je rođen u Sremskim Karlovcima, gde je završio i čuvenu Karlovačku gimnaziju, a sada je uspešan poslovni čovek u Čikagu. Nostalgija i želja da se oduži svom rodnom mestu uticala je da on za ovaj poduhvat izdvoji oko 35.000 evra.

Svakako da je zaštita česme mogla da se obavi još poodavno budući da je to iziskivalo velika finansijska sredstva, a zašta se posebno zalagao ovdašnji kulturni poslenik i publicista Žarko Dimić. Ali, bolje ikad, neko nikad.

Jer, česma "Četiri lava" usred Sremskih Karlovaca predstavlja jedinstven spomenik na ovim prostorima i njena predstojeća zaštita predstavlja deo aktivnosti na obnovi graditeljske baštine jedine naše varoši koja je u celini zaštićena posebnim republičkim zakonom.

Kako ukazuje Žarko Dimić, česma "Četiri lava" podignuta je kao završni poduhvat prilikom izgradnje sremskokarlovačkog vodovoda 1799. godine. Izgrađena je po zamisli čuvenog italijanskog arhitekte Đuzepa Aprilija, a klesarske radove obavio je, takođe, poznati majstor Andrija Solar.

Za njenu gradnju korišćen je specifičan crveni mermer koji je dopremljen iz jednog kamenoloma u Mađarskoj, koji i danas postoji. Česma je prepoznatljiva po četiri lavlje glave iz čijih čeljusti, kroz umetnute lule, curi voda. Zbog zemljanih radova u neposrednoj blizini presušio je prirodni izvor iz kojeg je kroz lavlje čeljusti tekla voda, pa je jedno vreme služila samo kao dekoracija. Međutim, krajem devedesetih godina minulog veka, zahvaljujući ljudima koji su tada bili angažovani na obnovi i zaštiti Sremskih Karlovaca, česma je proradila, ali voda više nije iz prirodnog izvorišta, već iz gradskog vodovoda.

Nekada je prostor oko česme "Četiri lava" bio glavno sastajalište Karlovčana. Ostale su uspomene na dane kada je česma (zajedno sa prostorom oko nje) bila stecište večernjih okupljanja žitelja ove mirne varoši, gde su se do kasno u noć, uz žubor vode, vodili dugi i zanimljivi razgovori, od poslovnih do onih romantično-sentimentalnih. Njenom vodom, ostalo je u pričama, krepili su se i Vuk Karadžić, Dositej Obradović, Branko Radičević, Sima Milutinović Sarajlija i mnoge druge znamenite ličnosti iz sveta umetnosti i istorije.

Postojala je i ideja da česma bude preseljena na najpogodniju lokaciju u samom gradu, gde bi bila svojevrstan muzejski eksponat, a da se na istom mestu podigne potpuno nova, ali sasvim ista česma. U međuvremenu, ovih dana će, kako je već odlučeno, početi realizacija drugačijeg koncepta njene zaštite.

Važno je reći da u odnosu na veličinu i broj stanovnika, Sremski Karlovci su jedinstveni rekorder na našim prostorima po broju javnih česama. Pre Drugog svetskog rata bilo ih je 42, a i sada, kako kaže Dimić, taj broj nije umanjen. Većina njih datira iz davnih vremena (neke je u svojim stihovima opevao i Branko Radičević), a nekada je svaka česma imala i svoju krsnu slavu.