Сто тона у залогајима

Римски филозоф (епикурејац) и песник Тит Лукреције Кар (99 – 55. године пре нове ере), упамћен је и по једној крилатици: "Оно што је за једног човека храна, за другога би могло да буде јак отров."

Нико разуман не приписује писцу филозофског спева "О природи" (De Rerum Natura) да је зачео ново подручје медицинских истраживања – неподношење (нетолеранција) на поједине намирнице – иако се трачак наговештаја крије у наведеној изреци. Шта то у тањиру не годи нечијем бићу?

У нашем поднебљу издвајају се четири врсте намирница на чије сметње се људи најчешће жале: житарице, млеко, јаја и квасац. Помислићете у себи – мало ли је? И бићете пола у праву, пола у криву, као у досетки како зловољан човек и ведар човек описују чашу допола испуњену водом. Исту четворку подједнако окривљују широм света.

Зависно од тога шта прогутате, сажваћете и сварите – помиње се да, у просеку, за живота унесемо сто тона свакојаких хранљивих твари – можете искусити разноразне здравствене тегобе, разврстане као желудачно-цревне, живчане, дисајне, кожне, а богами и – тежинске (вишак на ваги). Испољене у виду појединих обољења: астма, реуматоидни артритис, псоријаза, екцеми, мултипла склероза, розацеа и тако редом.

Битка против уљеза

Процењује се да се сваки пети житељ планете намучи са оним што поједе, а тек два одсто се пожали на преосетљивост (алергија), иако је потоња невоља навелико заступљена у гласилима. И у једном и другом случају умешана су два антитела – у првом имуноглобулин "ге" (IgG), а другом имуноглобулин "е" (IgE). Разлика у само једном, великом слову, која је вековима измицала научном објашњењу, одскора је протумачена.

Протеини у храни су, према мишљењу научника, највећи антигенски изазов за одбрану организма (имуни систем).

Зашто појединци не подносе неке намирнице?

Зато што тело није у стању да излучи довољно нарочитих хемикалија или ензима који разграде састојке хране, испоставља се да је оваква порука уписана у генима. Кравље млеко изазива један од најраспрострањенијих видова неподношења, јер садржи шећер лактозу за који многи не могу у својим цревима да створе одговарајући разграђивач – лактазу.

Највећи људски орган, чудесно испреплетена црева у стомаку, изнутра обложена слузокожом, осетљива су и на најмање претње. Код појединих људи, због веће пропустљивости, антигени у току пробаве навелико продру у крв, што организам препознаје као страно тело и одмах почне да ствара антитела (IgG). Отпочиње велика битка за избацивање уљеза из крвотока. У везивном ткиву и омотачу зглобова налазе се молекули слични антигенима из хране, зато их антитела не разликују и нападају узрокујући запаљење.

Само Србија и Хрватска

Тешкоће се обично испоље после неколико дана, за разлику од алергије која такорећи одмах букне.

Установљено је да већина нежељених последица настаје због лошег варења, неусклађене исхране, штетног деловања паразита, бактерија и гљивица (испуштају отрове) и узимања одређених лекова. Често су то намирнице које највише волимо. Како можемо разоткрити непожељне?

Пред крај 2006. и у нашој земљи, јединој уз Хрватску у суседству, испитује се како организам подноси чак, 93 врсте намирница. Према речима магистра фармације и специјалисте медицинске биохемије Радмиле Врзић, из Биохемијске лабораторије "Анализа" у Београду, поступак (ELISA) подразумева коришћење најсавременије јапанске опреме и енглеских хемикалија.

Кад се крв извади стави се у центрифугу да се издвоји серум који се разблажи и налије у 93 рупице (плочице) да би се открило која ће се антитела везати за постојеће антигене. После тога се узорак убаци у нарочити читач (спектрофотометар) који на одређеној таласној дужини чита податке и пребацује их у рачунар. И на крају, програм за то осмишљен избацује вредности у виду откуцаног извештаја за сваку намирницу понаособ.

Дозвољене намирнице и вредности обележене су зеленом, непрепоручљиве жутом, мање недопуштене наранџастом, а више недозвољене – црвеном бојом. И неупућени ће само на основу летимичног читања схватити шта му (не)смета. Али резултате – обрађене за два-три дана – доставља нутриционисти да му пропиште свакодневне оброке.

Хоће ли га натерати да се заувек одрекне омиљене хране?

После шестомесечног изостављања, једна по једна намирница се у најмањим количинама враћа сваког четвртог дана у оброк. Ако се покажу сметње, искључују се још пола године из јеловника. Не промени ли се ни тада ишта, особа се упућује гастроентерологу на подробан преглед.

Грк Епикур је најрадије живео на хлебу и води, каснији следбеници, укључујући Лукреција, величали су уживање и насладу.