Инспирише ме Корзика

Мари-Клод Пјетрагала, некадашња звезда Париске опере, потом директорка Балета у Марсељу, која је основала 2004. трупу под називом „Пјетрагала–Деруо”, управо је допутовала у Београд.

Заједно са Жилијеном Деруоом, супругом и колегом, поставиће на сцени Народног позоришта, обнову свог балета „Јесење цвеће”, коју смо премијерно могли да гледамо 2007. баш на сцени националног театра. Овог пута у главним ролама наћи ће се други солисти, а кореографију француских уметника видећемо 13. априла на предстојећем Београдском фестивалу игре.

Пјетрагала је за свој уметнички рад добила и државни орден у Француској – Витез уметности и књижевности. Пре 17 година је дебитовала као кореограф остварењем „Корзика”, насталим по полифоним напевима овог острва, на ком је рођена.

Наша публика је делове тог балета, пре десет година у Центру „Сава” испратила овацијама. О „Јесењем цвећу”, у чијој је основи традиционална келтска музика, по којој је сценографију осмислио Ерик Валентин, а костиме Патрик Муру, Пјетрагала за „Политику” каже:

– Овог пута радим са новим играчима и самим тим другачије. По дефиницији игра је увек у покрету, мења се, све је исто, а опет различито. „Јесење цвеће” је неокласичан балет, настао на основу моје инспирације индустријском револуцијом с краја 19. и почетком 20. века. Приказала сам сеоску заједницу која слави смену годишњих доба, у том комаду говорим о културном искорењивању и пропадању обичаја. Публика је увек добро примала овај балет, у читавој Француској, Италији, а и код вас. Драго ми је што ће бити представљен на Београдском фестивалу игре.

На питање шта је све успела да уради са својом компанијом у протеклих шест година, од њеног претходног боравка у Београду Пјетрагала одговара:

– Поставили смо 2007. балет „Сад или лудо позориште”, о жртвама и џелатима, инспирисан делом Маркиза де Сада. А потом је уследио мултимедијални спектакл „Марко Поло”, за Олимпијаду у Кини 2008. године, по мојој и Жилијеновој кореографији, у продукцији Пјера Кардена и под покровитељством бившег председника Саркозија. У њему је играло 17 играча, учествовало је три певача, музику је потписао Аманд Амар, сједињујући мелосе многих земаља. Било је у том спектаклу класичног и савремeног балета, хип-хопа, борилачких вештина, анимације, а костим је урадио Патрик Муру. Представа је путовала светом и доживела велики успех, требало је да дође и код вас, али се то није реализовало. Наредне 2009. поставили смо „Искушење Еве”, која прати женску историју од прве жене до оне у 21. веку. У 2012. Жилијен и ја играмо у „Песничким варијацијама”, а поставили смо и балет „Господин и госпођа Сан”, по Ежену Јонеску који говори о белој чаробној кутији, уз чију помоћ све што смо сањали постаје оствариво. Са овим делом бисмо могли гостовати код вас. Својевремено нас је инспирисала и судбина вајарке Камиј Клодел.
О компанији коју води са Деруоом Пјетрагала каже да је памћење тела један од знакова њихове трупе. А како набавити финансијска средства за нове продукције је највећи проблем, истиче Жилијен Деруо. „За сваку представу сами креирамо буџет и тражимо средства код спонзора. Имамо помоћ Француске, али она није довољна”, додаје он.

На питање како памти све што је одиграла у класичном репертоару, као звезда балета Париске опере, Мари-Клод Пјетрагала одговара:

– Издвојила бих „Дон Кихота” који је поставио Рудолф Нурејев, потом „Жизелу” кореографа Матса Ека, „Кармен” Ролана Петија, „Болеро” Мориса Бежара. Играла сам по кореографијама Каролин Карлсон, Јиржија Килијана... Касније сам као директор Балета у Марсељу провела неколико година, и било је тешко после каријере балерине посматрати ствари очима директора. Након неколико година пожелела сам да оснујем компанију са Жилијеном .

О томе колико је родна Корзика инспирише Мари-Клод са осмехом истиче:

– Прва кореографија коју сам направила 1996. звала се „Корзика”, везана сам за то острво, и увек сам инспирисана њим, користила сам полифоне напеве тог поднебља и за другу кореографију „Вита”. Доста сам радила и на белгијску и ирску музику.
О плановима компаније „Пјетрагала–Деруо” наша саговорница наводи да би „следеће године гостовања требало да се реализују у Бразилу, Сингапуру и Америци. Планирамо и европску турнеју, у којој ће бити места и за Србију.”