Мартовски пуч у објективу првог српског фоторепортера

Сећање на један од најбурнијих датума у савременој историји престонице и целе Југославије и Србије – 27. март 1941. обележило је јавно приказивање једине познате оригиналне фотографије у боји. На њој је овековечен детаљ са београдских улица на дан када су организоване демонстрације и војни удар који је изазвао смене регента и кнеза Павла Карађорђевића, пад владе Цветковић–Мачек и одбијање сарадње са Тројним пактом.

Најмодернију слику масовног протеста, после којег је на власт доведен малолетни краљ Петар Други Карађорђевић, а на чело Министарског савета генерал Душан Симовић забележио је Риста Марјановић.

– На снимку који смо представили на великом билборду у Улици кнеза Милоша је група официра пучиста која у јутарњим часовима 27. марта стиже у Генералштаб. Кадар на билборду је репродукција оригиналне фотографије Марјановића која се налази у архиви његове породице, а снимак су уступили син и унука аутора Драган и Зорана Војновић – наглашавају у општини Савски венац и додају да је Марјановић и сам живео на територији ове локалне самоуправе.

Намера им је била да обележе не само датум када су свргнути потписници споразума са нацистичком Немачком, фашистичком Италијом и Јапаном, већ и да подсете на догађаје који су уследили, као што је Хитлерово бомбардовање Београда 6. априла 1941, без обзира на то што је престоница проглашена отвореним градом.

– Осим снимка од 27. марта на посебним местима на згради општине истакнуто је и још неколико аутентичних и до сада потпуно непознатих колор снимака Београда из 1939. и 1940. које је забележио Риста Марјановић. На тај начин истовремено обележавамо целокупну успомену на ишчезлу епоху снажног развоја Београда пред Други светски рат – истиче Бранимир Гајић, члан општинског већа Савског венца.

Осим историјских догађаја и сцена које приказују главни град у преломним тренуцима пред немачку окупацију, приказивање колор кадрова старих више од седам деценија прилика је и да се јавност подсети и њиховог творца, јер се Риста Марјановић сматра првим српским професионалним фоторепортером. Уз то остао је доследан противник окупације у оба светска рата – и против „централних” сила и против сила „осовине”.

Рођен је у Шапцу 1885. године и већ пре 1912. постао је дописни сарадник европског издања „Њујорк хералда”, чији је центар био у Паризу, као и уредник за илустрације у овим новинама. Од 1912. са почетком Првог балканског рата отишао је на фронт као извештач којег је ангажовала српска Врховна команда. Тада је почео период у којем је Марјановић створио мноштво слика непроцењиве документарне вредности, а његове кадрове, али и писане извештаје објављују новине широм Старог континента. Снимао је све кључне српске операције у Првом светском рату, од битака на Церу и Колубари, преко повлачења кроз Албанију до Солунског фронта. Врховна команда у Француску га је послала 1915. са задатком да објављује сцене са бојишта у Србији, па је пре повратка на балканско ратиште код Солуна, у Паризу одржао изложбу. Дела су му касније приказана и у Уједињеном краљевству и САД.

У међуратном добу Марјановић је радио у агенцији „Авала”, Централном прес-бироу и одељењу за штампу Министарства спољних послова.

После окупације Југославије у априлу 1941. одбио је да сарађује са Немцима и Недићевом владом и наставио да снима у тајности. У октобру 1945. међу првима је забележио улазак партизана у тек ослобођени Београд, да би после тога радио у агенцији Танјуг.

Преминуо је у Београду, дан после 28. годишњице Хитлеровог бомбардовања престонице из 1941. – 7. априла 1969.

------------------------------------------------------------------

Од лета браће Рајт до забрањених двобоја

Риста Марјановић био је ученик Српске цртачке и сликарске школе, али је истовремено похађао фотографски занат код мајстора Милана Јовановића. Овај Шапчанин ту стиче основна знања која су му омогућила да у слици забележи неке од најважнијих догађаја с почетка 20. века. Присуствовао је првим летовима браће Рајт, крунисању краља Петра Првог Карађорђевића, важним окупљањима на енглеском двору. У ратне операције се укључио на позив Драгутина Димитријевића Аписа, тадашњег шефа Обавештајног одсека Оперативног одељења Главног ђенералштаба (у Првом светском рату од Главног ђенералштаба формиран је Штаб Врховне команде).

Марјановић је осим бојева и великих окршаја фотографисао и забрањене двобоје, али и спортске приредбе и друга дешавања.

 ---------------------------------------------------------------

Хронологија догађаја непосредно повезаних са 27. мартом 1941:

– 25. марта председник владе Драгиша Цветковић и потпредседник Влатко Мачек потписују протокол о сарадњи Југославије и Тројног пакта

– 27. марта одржане су демонстрације и изведен војни пуч

– 5/6. априла почиње немачка офанзива на Југославију (шифровани назив „Директива 25”), када је бомбардован и Београд

– 10. априла Немци улазе у Загреб, а на југу и југоистоку земље њихов продор из Бугарске изазива расуло југословенских трупа

– 13. априла Немци пробијају последњу линију одбране Београда и освајају престоницу

– 17. априла  Хитлерове трупе и њихови савезници завршавају операције, а Југославија капитулира