Од 1. априла упис првака у основну школу

Малишани који су стасали за школу, њих 70.835 у понедељак, 1. априла почињу са административним „кондиционим” тренингом, који је неопходан услов за такмичење у осмогодишњем школском маратону. Упис ће трајати два месеца, односно до 1. јуна, а у том року будући прваци треба да прођу све лекарске прегледе, али и психолошко тестирање. Надлежни подсећају да је први документ који треба доставити уписној комисији – потврда школског лекара из општинског дома здравља који даје процену дететових здравствених способности, а након добијања здравственог„сертификата” дете чека одлазак код психолога.

Гордана Цветковић, начелница школске управе за Београд у Министарству просвете, истиче да је Законом о основама система образовања и васпитања у потпуности регулисан упис деце у први разред основне школе – прецизирано је да се свако дете, између 6,5 и 7,5 година, уписује у први разред – иако је раније било могуће да се на основу процене психолога или педагога одложи полазак детета у школу.

Међутим, многи родитељи одлазак код психолога и даље доживљавају као изрицање „страшног суда” о могућностима сопственог детета. Због тога маме и тате понекад добијају „генијалне” идеје како да дете што боље „прође” на психолошком тестирању – неки одводе будућег основца код комшије психолога да га посаветује како да одговара на питања, а довитљивији „преко везе” набављају психолошке тестове и сами тестирају малишана. За тако нешто, објашњавају стручњаци, нема разлога.

„Циљ тестирања за процену готовости, односно спремности детета за полазак у школу није само процена интелектуалних способности детета – тестови су направљени да процене зрелост младих испитаника и предвиде њихов (не)успех у даљем школовању, односно потребе детета за додатном подршком ... Циљ тестирања није само процена интелектуалне, већ и социјалне и емоционалне зрелости детета, јер ако оно није достигло одговарајући ниво социјалне зрелости и није у стању да се психолошки „одвоји” од родитеља, неће бити у стању да се уклопи у групу вршњака, односно у школски колектив. Ми већ приликом тестирања видимо да ли ће неком детету бити потребна додатна подршка у школовању”, објашњава Јасмина Николић, психолог и школска саветница у Министарству просвете.

Она истиче да постоји неколико осетљивих група деце којима је потребна посебна пажња учитеља и стручних сарадника, а то су деца са инвалидитетом, она која имају тешкоће у учењу, деца са сметњама у развоју и малишани из маргиналних друштвених група – за неку децу потребно је направити индивидуални образовни план који подразумева прилагођавање наставних садржаја одређеном ђаку. 

Када се заврши тестирање свих будућих првака, психолог и педагог одлучују о саставу одељења. Александра Калезић-Вигњевић, педагог и просветни саветник у Министарству просвете, објашњава да се посебно води рачуна о индивидуалним особеностима малишана.

„Када одлучујемо о смештају ђака увек имамо на уму и њихов социјални, здравствени и породични статус да се не би десило да у један разред распоредимо више ученика са здравственим тешкоћама, проблемима у породици или неким другим особеностима. У сваком одељењу треба да буде уједначен број деце за коју се очекују добра школска постигнућа и деце којој је потребна посебна подршка. Идеално је да у разреду буде 25 малишана, али пракса показује да поједини сјајни учитељи успешно раде са 32 ђака, као и да има оних који се не сналазе ни са 15 ученика”, истиче наша саговорница.