Нико као Караџић

Када неко у 73. години најављује нове ветрове, обично буде дочекан с подсмехом или као човек без појма о реалности. Навикли смо да нас људи који воде наш фудбал често „увесељавају” својим изјавама, али још нисмо чули да је неко спреман да положи рачуне или да призна сопствену грешку. Отуда и не чуди то што председник ФСС тврди да „Србија у овом тренутку нема бољег од мене”.

Фудбалска репрезентација Србије доживела је у Загребу нови пораз, један у низу. И уместо да председник Фудбалског савеза Србије Томислав Караџић објасни због чега смо на пола пута квалификација и дефинитивно рекли збогом Бразилу, он се ставља у заштиту селектора – који је био његов избор – који је један од искључивих криваца што нас опет неће бити на највећој смотри фудбала. Штитећи селектора, он у ствари штити самог себе.

Мој пријатељ Мајкл Доналд, шкотски новинар из Глазгова, упитао ме је у једном тренутку на „Максимиру” шта се то дешава са фудбалерима Србије. Био је, као и ја, збуњен. У том тренутку остао сам без одговора. Заправо, знао сам одговор: све је било погрешно! Као и последње изјаве председника ФСС који се понаша као да нашем фудбалу цветају руже.

„Имаћемо добру репрезентацију за седам-осам година!” Да је рекао за годину-две, па да то некако и прогутамо, да се стрпимо. Али седам-осам година? До тада ће Караџић навршити осамдесету.

Ко може да смени Караџића? Звездан Терзић или Милован Ђорић, који фигурирају као његови главни критичари, или председник Црвене звезде Драган Џајић који је са њим у добрим односима. Не, они у овом тренутку нису толико јаки, нити политички моћни као он.

Није тешко израчунати да је ФСС због краха у квалификацијама за „Мундијал 2014” изгубио 20 до 25 милиона евра! Додуше, Караџић се веома брзо оградио рекавши да ће уз помоћ спонзора, пријатеља и пријатељских мечева, Србија врло брзо надокнадити те паре. То је, без сумње, немогуће.

Руку на срце, није само Караџић бирао селектора. Шта је с одговорношћу осталих чланова Извршног одбора ФСС, који су добрим делом утицали да се доведе Михајловић. Није случајно Михајловић, пре него што је потписао уговор са ФСС, данима по Београду вукао свог „тату” Италијана Бертија, који има огромно искуство у овом послу.

Питања је много, а одговора врло мало. Челни људи Фудбалског савеза Србије, ушанчени у свом „замку”, плету нову мрежу. А она се зове изградња националног стадиона. Није, међутим, јасно, ако се настави овим путем без повратка – ко ће играти на том стадиону. Караџић већ најављује организацију Европског првенства 2020. То што пара за такав подухват нема, није ни важно. Важна је добро сложена прича којом се желе прекрити неуспеси на травнатим теренима између два гола. А фудбал, то и лаици знају, није ништа друго него лопта у мрежи.