Суша погађа житарице, воће још одолева

Вишемесечна суша највише је угрозила житарице, што ће умањити овогодишње приносе тих усева, оценили су јуче пољопривредни стручњаци, уз напомену да је у Србији систем наводњавања неразвијен и да се наводњава свега 1,2 одсто земљишта. Воће у Србији, за сада, успешно одолева мањку падавина, јер има коренов систем који лакше долази до влаге.

Дуготрајни период без падавина утицаће да приноси пољопривредних култура буду мањи од очекиваних, а сушом је посебно погођена Војводина, док је централна Србија нешто мање угрожена, изјавио је државни секретар Министарства пољопривреде Данило Голубовић. Од пољопривредних култура сушом су највише погођени пшеница и јечам, али, уколико ускоро не буде падавина, биће угрожене и остале културе, истакао је Голубовић, подсетивши да је пшеницом засејано око 560.000 хектара.

Државни секретар је објаснио да за решавање проблема суше није директно надлежно Министарство, већ локалне самоуправе које би преко кризних штабова требало да процене и евидентирају насталу штету на терену и затим упуте одштетне захтеве владиној Комисији за елементарне непогоде. Голубовић је истакао да Министарство пољопривредницима из буџета нуди до 30 одсто цене осигурања усева у виду бесповратних средстава, а у оквиру кредитних и инвестиционих програма даје средства за куповину опреме за наводњавање. Голубовић је подсетио да је по величини површина које се наводњавају Србија претпоследња у Европи и да је само Албанија иза нас, истакавши да у будућности за добре приносе, без система за наводњавање, неће бити довољна ни квалитетна агротехничка припрема.

Професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Мирослав Малешевић сложио се са Голубовићем да је суша највише погодила пшеницу и јечам и да се, према неким прогнозама, може очекивати умањење приноса тих житарица између 10 и 30 процената у односу на лане, што зависи од тога да ли ће бити падавина у наредном периоду. Он је објаснио да је велики проблем у томе што током јесени и зиме није било падавина, па нису створене зимске резерве влаге у земљи које би омогућиле да се биљке прехране и поред слабих доцнијих падавина. "Суша је умањила ефекте ђубрења, као и прихрањивање пшенице која је у фази класања. За месец и по је жетва, а биљке су жедне и гладне", упозорио је Малешевић.

Према његовим речима, у априлу је требало да падне између 40 и 50 литара кише по метру квадратном, а и почетак маја је сушан, док су прогнозе лоше и за наредни период, због чега ће усеви имати мањи принос. Уколико киша не падне за пет-шест дана, то ће негативно утицати на биље и пшеница ће почети да "подгорева" и да се суши, указао је Малешевић. Он је рекао да је јечам у Србији "прошао" лошије него пшеница, јер су га јесенас напале лисне ваши, што ће додатно умањити принос.

Секретар Одбора Привредне коморе Србије за пољопривреду Милан Простран оценио је да ће суша највише погодити пролећне пољопривредне културе, као што су шећерна репа, сунцокрет, соја, кукуруз, јара пшеница и јечам. Он је рекао да смо из зиме у којој је мањак влаге био 35 одсто ушли у пролеће без кише, због чега је сада дефицит влаге од 200 милилитара по квадратном метру. Простран сматра да је род пшенице и јечма, који су засејани јесенас, извеснији, јер су они већ ушли у фазу влатања и класања, тако да ће претрпети мање штете него пролећне културе. Према речима Пространа, прошле године ситуација је била обрнута, јер је пролеће било превише кишовито, због чега је сетва обављена тек у мају, али су усеви, ипак, доспели на род, па би, уколико у догледном периоду буде падавина, штета могла да буде надокнађена.