Suša pogađa žitarice, voće još odoleva

Višemesečna suša najviše je ugrozila žitarice, što će umanjiti ovogodišnje prinose tih useva, ocenili su juče poljoprivredni stručnjaci, uz napomenu da je u Srbiji sistem navodnjavanja nerazvijen i da se navodnjava svega 1,2 odsto zemljišta. Voće u Srbiji, za sada, uspešno odoleva manjku padavina, jer ima korenov sistem koji lakše dolazi do vlage.

Dugotrajni period bez padavina uticaće da prinosi poljoprivrednih kultura budu manji od očekivanih, a sušom je posebno pogođena Vojvodina, dok je centralna Srbija nešto manje ugrožena, izjavio je državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Danilo Golubović. Od poljoprivrednih kultura sušom su najviše pogođeni pšenica i ječam, ali, ukoliko uskoro ne bude padavina, biće ugrožene i ostale kulture, istakao je Golubović, podsetivši da je pšenicom zasejano oko 560.000 hektara.

Državni sekretar je objasnio da za rešavanje problema suše nije direktno nadležno Ministarstvo, već lokalne samouprave koje bi preko kriznih štabova trebalo da procene i evidentiraju nastalu štetu na terenu i zatim upute odštetne zahteve vladinoj Komisiji za elementarne nepogode. Golubović je istakao da Ministarstvo poljoprivrednicima iz budžeta nudi do 30 odsto cene osiguranja useva u vidu bespovratnih sredstava, a u okviru kreditnih i investicionih programa daje sredstva za kupovinu opreme za navodnjavanje. Golubović je podsetio da je po veličini površina koje se navodnjavaju Srbija pretposlednja u Evropi i da je samo Albanija iza nas, istakavši da u budućnosti za dobre prinose, bez sistema za navodnjavanje, neće biti dovoljna ni kvalitetna agrotehnička priprema.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Miroslav Malešević složio se sa Golubovićem da je suša najviše pogodila pšenicu i ječam i da se, prema nekim prognozama, može očekivati umanjenje prinosa tih žitarica između 10 i 30 procenata u odnosu na lane, što zavisi od toga da li će biti padavina u narednom periodu. On je objasnio da je veliki problem u tome što tokom jeseni i zime nije bilo padavina, pa nisu stvorene zimske rezerve vlage u zemlji koje bi omogućile da se biljke prehrane i pored slabih docnijih padavina. "Suša je umanjila efekte đubrenja, kao i prihranjivanje pšenice koja je u fazi klasanja. Za mesec i po je žetva, a biljke su žedne i gladne", upozorio je Malešević.

Prema njegovim rečima, u aprilu je trebalo da padne između 40 i 50 litara kiše po metru kvadratnom, a i početak maja je sušan, dok su prognoze loše i za naredni period, zbog čega će usevi imati manji prinos. Ukoliko kiša ne padne za pet-šest dana, to će negativno uticati na bilje i pšenica će početi da "podgoreva" i da se suši, ukazao je Malešević. On je rekao da je ječam u Srbiji "prošao" lošije nego pšenica, jer su ga jesenas napale lisne vaši, što će dodatno umanjiti prinos.

Sekretar Odbora Privredne komore Srbije za poljoprivredu Milan Prostran ocenio je da će suša najviše pogoditi prolećne poljoprivredne kulture, kao što su šećerna repa, suncokret, soja, kukuruz, jara pšenica i ječam. On je rekao da smo iz zime u kojoj je manjak vlage bio 35 odsto ušli u proleće bez kiše, zbog čega je sada deficit vlage od 200 mililitara po kvadratnom metru. Prostran smatra da je rod pšenice i ječma, koji su zasejani jesenas, izvesniji, jer su oni već ušli u fazu vlatanja i klasanja, tako da će pretrpeti manje štete nego prolećne kulture. Prema rečima Prostrana, prošle godine situacija je bila obrnuta, jer je proleće bilo previše kišovito, zbog čega je setva obavljena tek u maju, ali su usevi, ipak, dospeli na rod, pa bi, ukoliko u doglednom periodu bude padavina, šteta mogla da bude nadoknađena.