У сликама враћа дуг

Ужице – У ово доба од државе сви нешто траже, а нико јој ништа не увраћа. Још као студент имао сам универзитетску стипендију, потом радио у школама и на факултету као професор, имам државни посао који волим. Сматрам да је, стога, ред да држави узвратим и нешто оставим.

Тако нам је свој гест – поклон ужичком Учитељском факултету, на коме већ две деценије предаје – образложио овдашњи сликар и универзитетски професор Обрад Јовановић. Ликовни стваралац већ четири деценије, с 80 самосталних изложби код нас и у иностранству, ликовни педагог чије уметничко знање и одмерену реч памте многе генерације ђака и студената. Он је ових дана Учитељском факултету поклонио колекцију од 13 својих уметничких слика, цртежа и графика. Та дела, радећи у свом атељеу по пет-шест сати дневно, увек кад му обавезе дозволе, стварао је читаву годину, наменски за овај поклон.

– Идеја ми је да Учитељски факултет овим прошири своју сталну поставку уметничких дела која поседује. Ту већ има педесетак радова других уметника, а сабрало се и мојих тридесетак, будући да сам раније, од 1995. до 2010. године, увек по неко дело остављао овој установи. Сада, ево, дарујем колекцију, углавном пејзажа и алегорија, на српске теме – вели Обрад, уверен да ће та дела помоћи садашњим и будућим студентима у ослобађању креативне идеје.

Родом из косјерићког краја, у раној младости је почео да слика, а ликовну академију завршио је 1977. године. Свуда је излагао и својим фигуративним сликарством, уз неговање традиционалних мотива, уметнички углед стекао. На Белој Земљи код Ужица, где живи, има галерију са сталном поставком од стотинак својих слика, цртежа и графика. У школама овог краја и на факултету деценијама предаје, а сликање у слободно време га одмара. Оно му је, како каже, магија и терапија.

– Деценијама стварајући, од продаје слика успео сам да направим кућу с атељеом и школујем децу, за шта захвалност дугујем добрим критичарима, купцима, ликовним колонијама, медијима. У томе је од кључног значаја био и мој државни посао у школама, да не пристајем у уметности на компромисе. Сматрам да уметник треба да има обезбеђену егзистенцију, она је услов слободне уметности. Кад човек нема сигуран динар, онда мора да испуњава жеље купаца и публике, да каткад буде само извођач радова. Постоје три врсте сликара: једни сликају шта знају, други шта им се тражи, а трећи шта хоће. Настојим да будем у овој трећој врсти. И ту ми је државни посао важан, па зато дуг држави враћам, да колико било припомогнем – каже уметник.

На Учитељском факултету, у коме су зидови једне просторије сасвим прекривени Обрадовим сликама, поносни су на овог искусног професора. Декан тог факултета проф. др Радмила Николић рекла нам је, поводом Обрадовог поклона:

– Знамо за његово доброчинство, љубав према уметности и приврженост овој установи, тако да за нас овај гест и није велико изненађење. Обрад није човек који тражи, већ који даје, хвала му на вредном поклону. Зато факултет увек настоји да помогне да његово стваралаштво буде свуда виђено, као прошле године у Нитри у Словачкој, где се представио изложбом „Ужице Нитри”.

Бранко Пејовић