U slikama vraća dug

Užice – U ovo doba od države svi nešto traže, a niko joj ništa ne uvraća. Još kao student imao sam univerzitetsku stipendiju, potom radio u školama i na fakultetu kao profesor, imam državni posao koji volim. Smatram da je, stoga, red da državi uzvratim i nešto ostavim.

Tako nam je svoj gest – poklon užičkom Učiteljskom fakultetu, na kome već dve decenije predaje – obrazložio ovdašnji slikar i univerzitetski profesor Obrad Jovanović. Likovni stvaralac već četiri decenije, s 80 samostalnih izložbi kod nas i u inostranstvu, likovni pedagog čije umetničko znanje i odmerenu reč pamte mnoge generacije đaka i studenata. On je ovih dana Učiteljskom fakultetu poklonio kolekciju od 13 svojih umetničkih slika, crteža i grafika. Ta dela, radeći u svom ateljeu po pet-šest sati dnevno, uvek kad mu obaveze dozvole, stvarao je čitavu godinu, namenski za ovaj poklon.

– Ideja mi je da Učiteljski fakultet ovim proširi svoju stalnu postavku umetničkih dela koja poseduje. Tu već ima pedesetak radova drugih umetnika, a sabralo se i mojih tridesetak, budući da sam ranije, od 1995. do 2010. godine, uvek po neko delo ostavljao ovoj ustanovi. Sada, evo, darujem kolekciju, uglavnom pejzaža i alegorija, na srpske teme – veli Obrad, uveren da će ta dela pomoći sadašnjim i budućim studentima u oslobađanju kreativne ideje.

Rodom iz kosjerićkog kraja, u ranoj mladosti je počeo da slika, a likovnu akademiju završio je 1977. godine. Svuda je izlagao i svojim figurativnim slikarstvom, uz negovanje tradicionalnih motiva, umetnički ugled stekao. Na Beloj Zemlji kod Užica, gde živi, ima galeriju sa stalnom postavkom od stotinak svojih slika, crteža i grafika. U školama ovog kraja i na fakultetu decenijama predaje, a slikanje u slobodno vreme ga odmara. Ono mu je, kako kaže, magija i terapija.

– Decenijama stvarajući, od prodaje slika uspeo sam da napravim kuću s ateljeom i školujem decu, za šta zahvalnost dugujem dobrim kritičarima, kupcima, likovnim kolonijama, medijima. U tome je od ključnog značaja bio i moj državni posao u školama, da ne pristajem u umetnosti na kompromise. Smatram da umetnik treba da ima obezbeđenu egzistenciju, ona je uslov slobodne umetnosti. Kad čovek nema siguran dinar, onda mora da ispunjava želje kupaca i publike, da katkad bude samo izvođač radova. Postoje tri vrste slikara: jedni slikaju šta znaju, drugi šta im se traži, a treći šta hoće. Nastojim da budem u ovoj trećoj vrsti. I tu mi je državni posao važan, pa zato dug državi vraćam, da koliko bilo pripomognem – kaže umetnik.

Na Učiteljskom fakultetu, u kome su zidovi jedne prostorije sasvim prekriveni Obradovim slikama, ponosni su na ovog iskusnog profesora. Dekan tog fakulteta prof. dr Radmila Nikolić rekla nam je, povodom Obradovog poklona:

– Znamo za njegovo dobročinstvo, ljubav prema umetnosti i privrženost ovoj ustanovi, tako da za nas ovaj gest i nije veliko iznenađenje. Obrad nije čovek koji traži, već koji daje, hvala mu na vrednom poklonu. Zato fakultet uvek nastoji da pomogne da njegovo stvaralaštvo bude svuda viđeno, kao prošle godine u Nitri u Slovačkoj, gde se predstavio izložbom „Užice Nitri”.

Branko Pejović