Свечаности на дан злочина

Од нашег сталног дописника
Сарајево, 3. мајa – У Сарајеву су почеле седмодневне свечаности којим се обележава Дан града установљен у знак сећања на прве дане маја 1992. године када су се "патриоте Сарајева", како су креатори овог датума образложили његово установљење, "успешно одупрле четнико- српској агресији" у покушају заузимања града, односно његове поделе. На више локација у граду, на спомен-обележја из протеклог рата, цвеће су положиле делегације кантона, града и општина као и борачких организација и разних удружења и следбеника паравојних формација (Зелене беретке, Патриотска лига...).

Истовремено, на другој страни, тихо подсећање на догађаје у Добровољачкој улици када је пре 15 година нападнута колона ЈНА. Погинула су тада 42 припадника армије, од којих је највећи број младих војника. Том приликом је заробљено 215 припадника ЈНА који је требало, договором Алије Изетбеговића и генерала Милутина Кукањца, безбедно из команде на Бистрику да се извуку у Лукавицу, до касарни у којима су се налазиле војне јединице.

Међутим, војници и официри су се нашли под унакрсном ватром. Напад је био посебно жесток после сазнања да је Изетбеговић безбедно стигао у зграду Председништва а читава акција, према непотврђеним информацијама, била је под контролом Ејуба Ганића, тада Изетбеговићевог заменика.

За тај злочин још нико није одговарао. Нико у Сарајеву и не помиње тај ужас и ликвидацију толиког броја припадника ЈНА који су побијени без икаквог разлога – кренули су без оружја, јер га већина није ни имала, да се у складу са договором свог команданта и бошњачког вође извуку из града.

Оних који су животе изгубили у Добровољачкој сећа се данас изгледа само њихова родбина и Борачка организација РС која, према краткој информацији коју је пренела СРНА, протестује што се и даље не помиње кривац за поменути злочин. Ћуте тужилаштва, ћуте званични органи власти РС као и Сарајево. Најбоље је за власти у БиХ да тај догађај падне у заборав, као други злочини почињени у Сарајеву – Велики парк, Касарна "Виктор Бубањ", Казани... Нема спремности да се дозволи постављање било каквог обележја које би подсећало на муслиманске злочине у Сарајеву током протеклог рата. Зна се на какав отпор је наишао покушај постављања спомен-плоче у бившој касарни "Виктор Бубањ", кроз коју је прошло стотине српских затвореника; ту су малтретирани, убијани, ту им је суђено а већина је ту доспела самом чињеницом да су припадници једног народа. Ни то место, из којег један број Срба није изишао жив, није добило спомен-обележје.

И док грађанима и властима у Сарајеву одговара да злочини муслимана (Бошњака) падну у заборав стиче се утисак да ни власти РС, па ни разна удружења која би била дужна да оштро реагују, не дужу свој глас ни јако ни често. Надлежним државним институцијама, а пре свега тужилаштвима, то изгледа и одговара.