Svečanosti na dan zločina

Od našeg stalnog dopisnika
Sarajevo, 3. maja – U Sarajevu su počele sedmodnevne svečanosti kojim se obeležava Dan grada ustanovljen u znak sećanja na prve dane maja 1992. godine kada su se "patriote Sarajeva", kako su kreatori ovog datuma obrazložili njegovo ustanovljenje, "uspešno oduprle četniko- srpskoj agresiji" u pokušaju zauzimanja grada, odnosno njegove podele. Na više lokacija u gradu, na spomen-obeležja iz proteklog rata, cveće su položile delegacije kantona, grada i opština kao i boračkih organizacija i raznih udruženja i sledbenika paravojnih formacija (Zelene beretke, Patriotska liga...).

Istovremeno, na drugoj strani, tiho podsećanje na događaje u Dobrovoljačkoj ulici kada je pre 15 godina napadnuta kolona JNA. Poginula su tada 42 pripadnika armije, od kojih je najveći broj mladih vojnika. Tom prilikom je zarobljeno 215 pripadnika JNA koji je trebalo, dogovorom Alije Izetbegovića i generala Milutina Kukanjca, bezbedno iz komande na Bistriku da se izvuku u Lukavicu, do kasarni u kojima su se nalazile vojne jedinice.

Međutim, vojnici i oficiri su se našli pod unakrsnom vatrom. Napad je bio posebno žestok posle saznanja da je Izetbegović bezbedno stigao u zgradu Predsedništva a čitava akcija, prema nepotvrđenim informacijama, bila je pod kontrolom Ejuba Ganića, tada Izetbegovićevog zamenika.

Za taj zločin još niko nije odgovarao. Niko u Sarajevu i ne pominje taj užas i likvidaciju tolikog broja pripadnika JNA koji su pobijeni bez ikakvog razloga – krenuli su bez oružja, jer ga većina nije ni imala, da se u skladu sa dogovorom svog komandanta i bošnjačkog vođe izvuku iz grada.

Onih koji su živote izgubili u Dobrovoljačkoj seća se danas izgleda samo njihova rodbina i Boračka organizacija RS koja, prema kratkoj informaciji koju je prenela SRNA, protestuje što se i dalje ne pominje krivac za pomenuti zločin. Ćute tužilaštva, ćute zvanični organi vlasti RS kao i Sarajevo. Najbolje je za vlasti u BiH da taj događaj padne u zaborav, kao drugi zločini počinjeni u Sarajevu – Veliki park, Kasarna "Viktor Bubanj", Kazani... Nema spremnosti da se dozvoli postavljanje bilo kakvog obeležja koje bi podsećalo na muslimanske zločine u Sarajevu tokom proteklog rata. Zna se na kakav otpor je naišao pokušaj postavljanja spomen-ploče u bivšoj kasarni "Viktor Bubanj", kroz koju je prošlo stotine srpskih zatvorenika; tu su maltretirani, ubijani, tu im je suđeno a većina je tu dospela samom činjenicom da su pripadnici jednog naroda. Ni to mesto, iz kojeg jedan broj Srba nije izišao živ, nije dobilo spomen-obeležje.

I dok građanima i vlastima u Sarajevu odgovara da zločini muslimana (Bošnjaka) padnu u zaborav stiče se utisak da ni vlasti RS, pa ni razna udruženja koja bi bila dužna da oštro reaguju, ne dužu svoj glas ni jako ni često. Nadležnim državnim institucijama, a pre svega tužilaštvima, to izgleda i odgovara.