Југ све даљи од севера

Најразвијенија српска општина Апатин богатија је од најсиромашнијег Тутина 26 пута.
Ово је само један у низу показатеља, али довољно речит да поткрепи вишегодишње упозоравајуће тврдње др Едварда Јакопина, директора Републичког завода за развој, да је Србија земља са највећим регионалним расколима, не само на Балкану него и у Европи. Анализе овог завода биле су иницијална каписла за доношење прве српске Стратегије регионалног развоја. Након тога уследиле су и најаве да би нова влада могла да има потпредседничко место, можда чак и посебан ресор који би зимус усвојени документ са акционим планом требало да спроведе како би се смањиле разлике, које су из године у годину све веће и веће.

А на продубљивање регионалних диспропорција указује још неколико сасвим конкретних података. Мерено народним дохотком по становнику (израчунава се тако што се од бруто друштвеног производа одузму материјални трошкови и тако добијени друштвени производ умањи за амортизацију), разлика између најнеразвијеније и најразвијеније општине 2000. године била је 19 пута. Наредне се повећала на двадесет, следеће опала на 15, да би у 2003. нарасла на 21,8, а у 2004. на чак 26 пута. Истина, захваљујући промењеној методологији која народни доходак сада приказује без ПДВ-а, према првим, незваничним подацима за 2005, из статистике прослеђеним за потребе Заводових анализа – јаз је смањен на један према 15. При томе вишегодишњу шампионску титулу од Апатина преузео је Бечеј, а зачеље лествице развијености Тутин препустио Прешеву.

Од појединачног ранга, ма како занимљив био, много је битнија чињеница да се број неразвијених општина удвостручио, да данас у условима недовољне развијености живи 30 одсто становништва, да сиромашни постају све сиромашнији, што југ више удаљава од севера. Народни доходак по становнику у 2004. на југу Републике  био је, у односу на 1990. годину, мањи  45, односно чак 48 одсто (на подручју Старог Раса – Тутин, Сјеница, Нови Пазар, Прибој, Пријепоље и Нова Варош), што је знатно већи пад од 30-процентног просечног пада у Србији.

А што је мањи народни доходак, то је лошији квалитет живота, потврђује и вредновање регионалне неразвијености према методологији Уједињених нација која бруто домаћи производ коригује показатељима као што су очекивано трајање живота, ниво образовања, стопа писмености... Тако су највећи индекс овог такозваног хуманог развоја од 2002. до 2004, сем Београда, имале управо општине са највећим народним дохотком – Апатин, Панчево, Нови Сад и Бечеј, а најниже – Медвеђа, Трговиште, Прешево, Босилеград и Тутин. Регионално посматрано, уз Београд који значајно одступа од осталих округа, у најразвијеније са највећим квалитетом живота сврстали су се Јужнобанатски, Јужнобачки и Западнобачки док су најнеразвијенији Јабланички, Борски, Рашки и Топлички.

– Мада Србија бележи највећи раст индекса хуманог развоја у региону, што се, по квалитету живота, попело са 73. на 50. место у свету, дубља поређења обесхрабрују. Најразвијенији Јужнобанатски округ са индексом хуманог развоја 0,882 јесте јачи од хрватског просека, лагано се приближавајући словеначком и грчком, али је најнеразвијенији Јабланички округ, бодован са 0,56, далеко испод и албанског просека – указује Јакопин.

А Јабланички округ седам пута је неразвијенији, или, боље рећи, развојно угроженији од Београда. Ово је, објашњава наш саговорник, резултат најновије анализе која, сем инфраструктурне и економске, у здравствени картон округа уноси демографску, образовну и еколошку димензију са укупно 13 показатеља.

Стотине страна анализа које су послужиле као подлога за креирање Стратегије иду у прилог констатацији да се даље продубљивање јаза између севера и југа мора зауставити и смањити. И због нас самих и због уласка у европску породицу народа.

– Поређења или упозорења ради, за Европску унију је прихватљиво да распон између најразвијенијих и најнеразвијенијих буде до један према три – каже др Јакопин.