Мање првака не значи и губитак посла за учитеље

Упис најмлађих ђака у основне школе званично је почео јуче, а учитељи страхују да малишана неће бити довољно да попуне постојећа места у клупама првог разреда. Просветне власти на питање колико се првака очекује идућег септембра, ових дана за „Политику” су одговорили да се процене крећу од 70.686 до 73.313 ђака. У поређењу са бројем садашњих првака претпоставља се да ће будућа генерација првачића имати 1.500 ђака мање.

Груба математика показује да то значи 50 одељења мање, а ако у просеку у једном разреду има пет одељења, онда би десет школа могло остати без иједног првака, а учитељи у њима без посла. Наизглед логична рачуница, ипак нема везе са реалношћу у нашем просветном систему. Јер, упркос правилу о формирању одељења које каже да је минимум 25, а највише 34 ђака, у Србији постоји на хиљаде одељења са једним до 15 ученика и то се неће искоренити за пет месеци колико има до септембра. Мањи број првака може да се тумачи и овако: ако 1.500 ђака мање у најмлађој генерацији значи по један ученик мање у толико основних школа, вишкова учитеља неће ни бити. Можда се зато с правом просветна власт не изјашњава о потенцијалном броју технолошких вишкова у учитељским круговима.

Извесно је да су школе у обавези да упишу сву децу која им територијално припадају, мада на захтев родитеља и у складу са бројем слободних места могу да приме и прваке који су према месту становања распоређени у неке друге школе.

– Годинама уписујемо велики број деце која нам територијално не припада. Уписни рок зато отварамо мало раније него што је предвиђено званичним календаром. Имамо већ 50 пријављених првака, а сви априлски термини за тестирање су нам попуњени. Надамо се да ћемо ове године имати шест планираних одељења. Прошле године то нисмо успели и уписали смо пет. Али пошто се очекује више првака у Београду него лане, имамо простора да се надамо да ће сва места бити заузета – објаснила је Снежана Кнежевић, директорка београдске ОШ „Владислав Рибникар” препознатљиве по двојезичној настави на српском и француском. 

Од докумената за упис првака потребан је извод из матичне књиге рођених, потврда о пребивалишту, доказ о здравственом прегледу детета и уверење да је дете похађало припремни предшколски програм. Деца из осетљивих друштвених група могу да се упишу и без доказа о пребивалишту родитеља и уверења вртића. Малишане тестирају школски психолози и педагози. Здравствени преглед обухвата систематски код педијатра, специјалисте за ухо, грло и нос, затим очног лекара и логопеда.

– У поступку испитивања детета, школа може да утврди потребу за доношењем индивидуалног образовног плана или додатном подршком у образовању. Ова материја ближе је уређена Правилником о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање и Правилником о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету и ученику – објаснили су за „Политику” у Министарству просвете, науке и технолошког развоја.

Указали су и да у школу за образовање ученика са сметњама у развоју могу да се упишу деца на основу мишљења интерресорне комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке, уз сагласност родитеља. Осим у државне, деца могу да се упишу и у приватне основне школе, које раде по званичним плановима и програмима, уз школарину која стаје и до неколико хиљада евра годишње.