Manje prvaka ne znači i gubitak posla za učitelje

Upis najmlađih đaka u osnovne škole zvanično je počeo juče, a učitelji strahuju da mališana neće biti dovoljno da popune postojeća mesta u klupama prvog razreda. Prosvetne vlasti na pitanje koliko se prvaka očekuje idućeg septembra, ovih dana za „Politiku” su odgovorili da se procene kreću od 70.686 do 73.313 đaka. U poređenju sa brojem sadašnjih prvaka pretpostavlja se da će buduća generacija prvačića imati 1.500 đaka manje.

Gruba matematika pokazuje da to znači 50 odeljenja manje, a ako u proseku u jednom razredu ima pet odeljenja, onda bi deset škola moglo ostati bez ijednog prvaka, a učitelji u njima bez posla. Naizgled logična računica, ipak nema veze sa realnošću u našem prosvetnom sistemu. Jer, uprkos pravilu o formiranju odeljenja koje kaže da je minimum 25, a najviše 34 đaka, u Srbiji postoji na hiljade odeljenja sa jednim do 15 učenika i to se neće iskoreniti za pet meseci koliko ima do septembra. Manji broj prvaka može da se tumači i ovako: ako 1.500 đaka manje u najmlađoj generaciji znači po jedan učenik manje u toliko osnovnih škola, viškova učitelja neće ni biti. Možda se zato s pravom prosvetna vlast ne izjašnjava o potencijalnom broju tehnoloških viškova u učiteljskim krugovima.

Izvesno je da su škole u obavezi da upišu svu decu koja im teritorijalno pripadaju, mada na zahtev roditelja i u skladu sa brojem slobodnih mesta mogu da prime i prvake koji su prema mestu stanovanja raspoređeni u neke druge škole.

– Godinama upisujemo veliki broj dece koja nam teritorijalno ne pripada. Upisni rok zato otvaramo malo ranije nego što je predviđeno zvaničnim kalendarom. Imamo već 50 prijavljenih prvaka, a svi aprilski termini za testiranje su nam popunjeni. Nadamo se da ćemo ove godine imati šest planiranih odeljenja. Prošle godine to nismo uspeli i upisali smo pet. Ali pošto se očekuje više prvaka u Beogradu nego lane, imamo prostora da se nadamo da će sva mesta biti zauzeta – objasnila je Snežana Knežević, direktorka beogradske OŠ „Vladislav Ribnikar” prepoznatljive po dvojezičnoj nastavi na srpskom i francuskom. 

Od dokumenata za upis prvaka potreban je izvod iz matične knjige rođenih, potvrda o prebivalištu, dokaz o zdravstvenom pregledu deteta i uverenje da je dete pohađalo pripremni predškolski program. Deca iz osetljivih društvenih grupa mogu da se upišu i bez dokaza o prebivalištu roditelja i uverenja vrtića. Mališane testiraju školski psiholozi i pedagozi. Zdravstveni pregled obuhvata sistematski kod pedijatra, specijaliste za uho, grlo i nos, zatim očnog lekara i logopeda.

– U postupku ispitivanja deteta, škola može da utvrdi potrebu za donošenjem individualnog obrazovnog plana ili dodatnom podrškom u obrazovanju. Ova materija bliže je uređena Pravilnikom o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje i Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku – objasnili su za „Politiku” u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Ukazali su i da u školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju mogu da se upišu deca na osnovu mišljenja interresorne komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške, uz saglasnost roditelja. Osim u državne, deca mogu da se upišu i u privatne osnovne škole, koje rade po zvaničnim planovima i programima, uz školarinu koja staje i do nekoliko hiljada evra godišnje.