Субота, 18.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Стечај без дна

Стечај без дна

Стечајни управници у Србији су, по свему приложеном, недодирљиви. У њихове послове нико нема увид, па ни стечајне судије, јер им верују на реч, зато што су их сами именовали, најчешће са интерне листе „најпоузданијих”.

После текстова о „стечајним бизнисменима”, редакцији „Политике” јавили су се повериоци многих фирми у стечају. Не знају шта се догађа са стечајном масом, траже разрешење управника и узалуд пишу дописе Привредном суду.

Сви редом оптужују стечајне управнике за самовољу, згртање новца и нерешавање проблема фирме у стечају. Говоре да у Србији постоји нова „стечајна мафија” док још није ни завршен поступак против старе.

Стечајне судије у Привредном суду у Београду не крију да очекују контролу истражних органа. Штавише, признају да су најчешће именовали „проверене” стечајне управнике, чак и да у суду постоји интерна листа управника које треба именовати у сложенијим стечајевима. Наши саговорници указују да постоје уиграни тимови судија и управника.

Имали смо прилику да разговарамо и с некима од прозваних стечајних управника. Они на питања одговарају контраоптужбама. Бране се да повериоци, који се жале на њих, не познају довољно прописе. У судској терминологији они су „неуке странке” и управо због тога имају још више права да говоре и изнесу проблем у јавност. Право на то даје им и њихова имовина, која је у рукама стечајног управника, а реч је о милионима динара.

Један пословни човек из Словеније, чија се фирма бави дистрибуцијом ђачких ранчева и школског прибора, уложио је више од милион евра у развој своје делатности на територији Србије. Његова фирма „Ливе” из Изоле је суоснивач предузећа „Ливе интернационал” из Београда, које је сада у стечају, иако никоме није било дужно.

– Стечајни управник не допушта да имам, као највећи поверилац, редован увид у поступак стечаја. Судија одбацује примедбе из формалних разлога. Моја потраживања су већа од 700.000 евра, а управник је испланирао 80.000 евра на име трошкова стечаја – каже Вук Луцијан, власник фирме „Ливе Изола”.

Београдска фирма „Пулс офис” одузела је сва средства заједничке фирме, па је чак и жиг, робну марку коју је израдио „Ливе”, регистровала на своје име, због чега су поднете кривичне пријаве, а предузеће је отишло у стечај.

– Инсистирање на формалностима је начин судије и управника да блокирају највећег повериоца, који од укупне стечајне масе потражује више од 95 одсто. Врата Привредног суда у Београду за њега су потпуно затворена, па нема ни најосновнију информацију о томе какво је стање стечајне масе. Као страни улагач остао је без ичега, а уложио је милион евра – каже адвокат повериоца Срђан Лазаревић.

Стечајни управник, према слову закона и по логици ствари, мора на сваки могући начин да штити и увећава стечајну масу. Међутим, то се не чини у овом случају, као ни у десетини других, где постоји искључиво трошење стечајне масе.

У спору, који би увећао стечајну масу фирми „Ливе интернационал”, до сада није одржано ниједно рочиште, иако је стечај проглашен у септембру прошле године.

– Стечајни управник одлагао је рочиште три пута, под изговором да није упознат с предметом. У тренутку отварања стечаја, предузеће је на свом рачуну имало 52.000 евра у динарима. Када је дошао у посед тог рачуна, управник је окренуо ћурак наопако, а ја сам постао непотребан – каже Вук Луцијан.

Он наводи и да је стечајни управник за „текуће трошкове”, које у кварталном извештају заводи под „остало”, потрошио скоро 3.000 евра. Адвокат тврди да је управников извештај пун грешака и недостатака.

– Стечајни судија, иако смо му доставили доказе, није реаговао на наш захтев за разрешење стечајног управника, а он је ангажовао и плаћао сараднике без претходне сагласности стечајног судије, на шта га закон и национални стандарди обавезују. Навео је и трошкове за адвоката иако је на рочишта долазио сам и одлагао их – каже адвокат Лазаревић.

И у овом случају управник није именован методом случајног одабира већ на основу „изузетности”, на основу слободног избора судије.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.