О корисности чланства у Европској унији (2)

Пошто је професор Борис Беговић у свом коментару на текст Д. Лопандића – И. Кнежевића о позитивним ефектима уласка у чланство Европске уније позвао да се „дебата води на бази познавања чињеница”, сматрамо да би било корисно да, уз чињенице које смо већ објавили, додамо још неколико корисних података. Сви подаци које наводимо су, као и претходни, преузети, било из званичних докумената ЕУ било из релевантних економских студија, попут оне коју је Европска комисија објавила под називом „Пет година проширене ЕУ, Економска достигнућа и изазови” (European Economy 1/2009).

Европска комисија је проценила да је процес интеграције у ЕУ додатно подстакао привредни раст за просечно 1,75 одсто годишње у периоду 2000–2008. када су у питању ,,нове” чланице ЕУ, односно за 0,5 одсто када су у питању старе чланице ЕУ. Када се ради о методологији израчунавања ових процената као и утицаја процеса европских интеграција на остварене стопе раста, упућујемо заинтересоване на горе цитирану студију, као и на процене и анализе из још 11 економских радова који се наводе у оквиру исте. Даље, у периоду 2003–2007. године створено је три милиона нових радних места у новим државама чланицама ЕУ, а незапосленост је смањена на нивое сличне онима у ,,старој” ЕУ (око седам одсто). Такође, учешће спољне трговине у БДП нових чланица ЕУ у периоду 2000–2008. године достигло је 56 одсто (раније 47 одсто) у чему је знатно порастао извоз високотехнолошких сектора; учешће услуга у БДП је порасло на 63 одсто (било је 56 одсто); државна помоћ је укупно смањена са 1,5 одсто од БДП на 0,5 одсто од БДП. Неповратна средства, односно трансфери из буџета ЕУ новим државама чланицама достизали су два одсто њиховог БДП (у 2007. години), уз очекивање да достигну око три одсто ЕУ у 2013. години.

Кад смо код ЕУ буџета, чланице ЕЕП-а поред пружања финансијске подршке економској и социјалној кохезији ЕУ у износу од 988,5 милиона евра за период 2009–2014. (од чега Норвешка издваја 94 одсто (http://eeagrants.org/) издвајају и додатна средства која директно уплаћују у ЕУ буџет намењена за спровођење Програма. Процењен финансијски допринос свих земаља ЕЕП програмима ЕУ у периоду 2007–2013. износи укупно 1,7 милијарди евра (EFTA BULLETIN, Decembar 2010).

Што се тиче примене acquisa ЕУ, мистерију о обиму који се примењује у земљама чланицама ЕЕП развејава фактичко стање приказано у званичном извештају који је рађен за потребе МИП Норвешке (Inside and Outside-Norway’s agreements with the European Union, 2012). Норвешка је самоиницијативно или на основу споразума о ЕЕП применила три четвртине целокупног законодавства ЕУ, слични проценти важе и за Исланд, а што је констатовано у процесу припрема за отпочињање преговора са ЕУ (такозвани screening). Према томе, ово су чињенице: учешће у ЕЕП кошта; усклађивање законодавства чланица ЕЕП са прописима ЕУ достиже три четвртине прописа уније на које чланице ЕЕП немају утицаја приликом њиховог доношења. Није тешко закључити колики би били губици Србије уколико би постала чланица ЕЕП, а не ЕУ. Потребно је само адекватно применити концепт опортунитетних трошкова што је обавезан поступак када се доноси економски рационална одлука о избору алтернатива.

На крају, чланство у ЕУ је дугорочно важно и због бројних, цифарски немерљивих ефеката процеса ,,капиларне” интеграције, модернизације и трансформације земље која улазећи у ЕУ улази у нови међународни ,,контекст” и обезбеђује нови квалитет односа са другим земљама.

Европски покрет у Србији