Последњи рукољуб
Гестови у високој међународној политици су на посебној цени, што није случај са гестикулирањем. Тек устоличена, прва немачка канцеларка искористила је свој први радни дан концем новембра 2005. за прве посете иностранству. Скокнула је најпре у Париз, а потом свратила у Брисел. Аналитичари су "прочитали" да је Ангела Меркел тиме означила своје спољнополитичке приоритете: прво и неприкосновено место припало је суседима на Рајни, а затим је следило, у самом врху, трансатлантско (НАТО, Американци) партнерство.
Француски председник Жак Ширак је на самом заласку дуге, веома дуге каријере – само на челу државе био је последњих дванаест година – свој спољнополитички круг – последња посета иностранству – затворио у Берлину. Учинио је то уз већ традиционални, каваљерски гест: љубећи руку немачке канцеларке.
Кад је дама (и) државник
Када је то учинио први пут пред камерама, дама је била очигледно затечена и приметно збуњена. Неким њеним земљацима се није превише свидео тај каваљерски гест. У јетким коментарима који су уследили, провлачила се помисао да Жак тиме можда потцењује на међународној сцени још недовољно искусну Меркелову: она јесте, констатовали су, дама али је, у овом случају, пре свега – државник.
Ширак, очигледно, није много хајао за то. Остао је доследан. Делио је немачкој канцеларки рукољубе кад год му се за то пружила прилика, а било их је често. У међувремену су се на овај "галски гест" навикли и Меркелова и њени суграђани. Њихово подозрење је уступило место симпатијама: тај спектакл је постао знак уважавања и привилегованог пријатељства.
Последња посета Берлину, учињена непосредно пред други и одлучујући круг француских председничких избора, била је тридесет други прелазак Жака Ширака у својству шефа државе на ону страну Рајне: овамо је на трону прво затекао "вечитог канцелара" Хелмута Кола – владао је пуних шеснаест година – пријатељевао потом са Герхардом Шредером (седмогодишња власт) и наставио са његовом наследницом Ангелом Меркел.
Меркелова је (и) ову прилику искористила за оду немачко-француском пријатељству: да није било спектакуларног помирења традиционално љутих противника и често непријатеља, и то непосредно по окончању Другог светског рата у режији Конрада Аденауера и Шарла де Гола, не би било ни немачког уједињења, констатовала је канцеларка.
Коленица заливена пивом
У том контексту смишљено је одабран и поклон француском – још који дан – председнику: бусен са ружама из баште првог (западно)немачког канцелара, који је, и док је био на власти, живео у једном селу у близини Бона, за Шираков врт и пензионерске дане.
Канцеларка је, иначе, чинила све да се гост што пријатније осећа у Берлину. Уз званичан ручак уприличена је и "интимна вечера". Медији су саопштили да је јеловник прављен по Шираковом укусу: за обед је сервирана коленица са киселим купусом и пиреом, коју је француски председник овога пута заливао сјајним немачким пивом.
Ширак, наиме, кажу воли јака, гурманска јела. То не значи да су му туђи деликатеси. Напротив. Представници удружења пореских платиша у Паризу су израчунали да је он био скупљи од свих председника пре њега. "Краљ Жак" је, наводно, оптеретио буџет Јелисејске палате за око 500 милиона евра.
Уз добру храну – само председник и његова супруга Бернадет трошили су на храну, не рачунајући скупе пријеме, у просеку 600 евра дневно, а за флашу врхунског вина плаћано је понекад и до 1.500 евра – ту су урачунати и сви трошкови који иду уз шефа државе: мала флота авиона и хеликоптера, перманентно обезбеђење, особље у Јелисејској палати (двадесет кувара) путовања...Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


