Трговина јача од политике

Сваког дана око педесет камиона са грађевинским материјалом дође из централне Србије и Војводине на Косово и Метохију. Исто толико камиона, а понекад и више, довози прехрамбену робу. Све у свему, више од половине прехрамбених производа и грађевинског материјала на Космет стижу из централне Србије. Иначе, трговина грађевинским материјалом и прехрамбеном робом карактерисала је привредне односе Србије и Космета и пре 1999. године, али се наставила и након доласка Унмика и Кфора. Робу из Србије купују на Космету и Срби, али и Албанци, јер им је тешко да се одрекну навике која је трајала више од 40 година. Уз то, квалитет српске робе је проверено добар, а ни цене нису високе.

Ово је између осталог у разговору за "Политику" рекао Бранко Миљковић, председник Привредне коморе Косова и Метохије, са седиштем у северном делу Косовске Митровице.

За робу из Србије се не плаћа ПДВ, већ само Унмикова такса. Наиме, српска роба има такозвани оверни лист на који се, на административној граници са Косметом, "удари печат", којим се роба ослобађа ПДВ-а. На тај начин се избегава двоструко опорезивање. Платни промет се обавља највећим делом посредством Комерцијалне и Косовскометохијске банке. За албанска предузећа која су основана по Унмиковом закону, плаћање робе се обавља по дневном курсу за евро. Предузећа основана по српским прописима послују и  сарађују са предузећима из централне Србије и Војводине као и сва друга предузећа у Србији.

Дакле, сва роба из централне Србије на Косову и Метохији иде, како каже наш саговорник, легалним путем. Међутим, роба са Космета у Србију углавном улази, додаје он, нелегалним каналима.

Сем у прехрамбеној и у области грађевине, предузећа која се налазе на територији Космета коју контролишу Албанци сарађују са српским предузећима ако им је сродно пословање. У осталим областима привреде те сарадње нема. Но, то, како каже Брано Миљковић, не треба много ни да чуди кад се зна да привреда у којој преовладавају ситни трговци и мале породичне фирме на Космету готово и да не функционише. Посебно брине пољопривредни сектор. Наиме, иако би на Космету могло да се произведе довољно хране за потребе тамошњег становништва, не производи се готово ништа. Извоз покрива, каже наш саговорник, само шест одсто увоза, а главна ставка у косовском извозу је, веровали или не, отпад!

Део Трепче, који контролишу Срби из северног дела Косовске Митровице, сарађује са предузећима из Србије. Невоља је у томе што се не сарађује и са делом Трепче који се налази на територији Космета коју контролишу Албанци. Проблем је и у томе што рудници олова и цинка углавном не раде.

На падинама Шар-планине постоји туристички и ски-центар Брезовица, који је у власништву "Инекс хотела" из Србије. Од прошле године на Брезовицу, по речима Миљковића, долазе Срби који су остали на Космету, али и гости из Србије. Викендом долазе, додаје он, Албанци из околине Брезовице…

Значајно је да постоје добри односи у области саобраћаја. Највећи део посла обављају "Ниш-промет" и "Рашка-транс". Превоз путника и робе предузећа из централне Србије обављају се у северном, али и у централном делу Космета, затим у Косовском Поморављу, као и до Штрпца. Нажалост, како каже Миљковић, ове врсте саобраћаја нема Метохији.

Очекивало се да ће се обим трговине Космета са централном Србијом и Војводином знатно смањити, ако не и прекинути у време преговора о будућем статусу Косова. То се, међутим,  није догодило. Промет се није ни најмање смањио, јер су, очито, трговина и економски интереси били јачи од политике. Показало се, како каже Бранко Миљковић, да економија "не познаје и не признаје" ни политику, нити границе.

--------------------------------------------------------------------------

Економску пропаст спречава мисија УН

Од 1999. године до данас мисија УН је, по речима Бранка Миљковића, на Косову и Метохији потрошила око четири милијарде евра на робу, особље и услуге. Без тог новца јужна српска покрајина би, додаје он, сигурно "загазила" у озбиљну хуманитарну катастрофу. Јер, без плана о економском развоју, привремене косовске (албанске) институције самоуправе Космет воде, тврди Миљковић, у економску пропаст.