Балкан погодно тле за тероризам

Заступник начелника Војнообавештајне агенције (ВОА) пуковник Здравко Јелисавчић (1953) завршио је Војну академију, Командно-штабну школу и Школу националне одбране. До 1992. године обављао је командне дужности у пешадијским јединицама. У ВОА је од 1993. године где је прошао кроз сва формацијска места – од обавештајца до првог човека данашње агенције.
ВОА као свој дан слави 6. мај, у знак сећања на 1920. годину када је почело са радом Обавештајно одељење Главног ђенералштаба Краљевине. Од бивше Обавештајне управе Генералштаба Војске СЦГ формирана је Војнообавештајна агенција (у саставу Министарства одбране Србије) и Управа за извиђање и електронска дејства (у саставу Генералштаба Војске Србије). У организацију Војнообавештајне агенције уграђени су нови елементи у складу са актуелним безбедносним окружењем, пре свега изазовима ризицима и претњама које угрожавају безбедност на глобалном плану и у региону, са посебном пажњом на праћење носилаца терористичког деловања у ближем и даљем окружењу у циљу превентивног деловања. Иначе, основа широј јавности мало познатог амблема ВОА је сова, симбол знања, мудрости и будности.

Да ли међународни тероризам угрожава Србију и регион?

Међународни тероризам тренутно не представља непосредну претњу Републици Србији, али имајући у виду нерешен статус Косова и Метохије и друге проблеме у региону, овом питању треба приступати са опрезом. Носиоци међународног тероризма су на подручју западног Балкана нашли погодно тле за трансфер, базирање и регрутовање присталица. Организовани криминал, чијим се средствима финансирају терористи и даље има предност у односу на све бољу регионалну сарадњу покренуту у циљу његовог сузбијања. Појединачни примери указују на шире последице трговине људима, дрогом и оружјем.

Има ли ВОА процену безбедносног ризика у вези са решавањем статуса

Војнообавештајна агенција свакодневно прати ситуацију, не само на Косову и Метохији, већ и у ширем окружењу и на основу података које прикупља израђује процене безбедносних ризика за Републику Србију које доставља надлежним државним и војним органима.

Којим државним институцијама ВОА доставља извештаје, коме је одговорна за свој рад?

Војнообавештајна агенција је непосредно потчињена министру одбране. Доставља информације, безбедносне и обавештајне процене највишим војним и државним органима. Закон о службама безбедности СРЈ, који је још на снази у овој области, предвиђа да служба подноси годишњи извештај о свом раду Савезној влади и Комисији Савезне скупштине за контролу служби безбедности. У тренутним околностима у којима се налази Министарство одбране после распада СЦГ, па самим тим и ВОА, извештаји о раду биће достављени председнику и премијеру Србије, као и министру одбране.

Постоји ли међународна сарадња војних обавештајних служби

Сарадња обавештајних служби је неопходна имајући у виду изазове, ризике и претње које су присутне на глобалном и регионалном нивоу, посебно тероризам и асиметричне претње, као што су пролиферација наоружања, трговина људима, наркотицима и други облици организованог криминала. У томе војнообавештајна агенција није изузетак. Тако су у Београду представници канцеларије за надзор служби Министарства одбране САД одржали семинар о контроли и надзору над службама. На овом скупу су били присутни представници свих служби у Србији као и представници скупштинског одбора. У Пули је одржан семинар о улози војнообавештајних служби у мировним операцијама. Овај скуп је за нас био интересантан с обзиром на то да уласком у Партнерство за мир, у оквиру система одбране Србије наше место је у обавештајној подршци мировним операцијама у којима ће учествовати припадници и јединице Војске Србије и укључивању у глобалну борбу против тероризма и асиметричних претњи.

Да ли се ВОА више узда у људске или техничке изворе информација?

На ово питање се не може једнозначно одговорити. Подаци добијени из људских извора, без обзира на веома велики напредак технике и даље су веома важни. Подаци који се добијају техничким средствима могу дати ширу слику о неким појавама, али се свакако трудимо да имамо податке из свих расположивих извора, које наши аналитичари упоређују и на основу њих израђују потребне информације. Наравно, због ограничених финансијских средстава нисмо у могућности да у потпуности пратимо најсавременија техничка и информатичка достигнућа у овој области, као што је случај са сличним службама у западним земљама.

Ко су припадници ВОА – официри или цивилни стручњаци, како изгледа профил савременог војног обавештајца?

Припадници Војнообавештајне агенције су официри, подофицири и цивилна лица. Већина припадника је осим формалног високог образовања на војним академијама и цивилним факултетима, завршила и последипломска усавршавања облика специјализације, магистеријума и доктората и одређене облике едукације уско везане за посао који обављају.

Знање страних језика је један од услова за рад у Војнообавештајној агенцији и томе се придаје велики значај.

Да ли је предвиђено обједињавање ВОА и ВБА добро решење, шта мислите о ставовима да је Србији довољна једна тајна служба која би преузела и војне надлежности?

Обједињавање Војнообавештајне и Војнобезбедносне службе агенције у једну заједничку службу агенцију није неуобичајена ствар у свету. Ставови о постојању једне, како је Ви називате, тајне службе која би преузела и војне надлежности засновани су на решењу које такође постоји (у Немачкој – БНД). Оба решења имају своје добре стране. Назив и организација службе нису примарна ствар. Најважније је да они који раде у службама безбедности свој посао раде професионално и тиме спрече могуће претње по безбедност државе и грађана. На крају могу рећи да је Војнообавештајна агенција савремено организована и оспособљена обавештајна служба спремна да, како у садашњем тренутку, тако и у наредном периоду, одговори свим задацима и изазовима који се пред њу поставе.