Balkan pogodno tle za terorizam

Zastupnik načelnika Vojnoobaveštajne agencije (VOA) pukovnik Zdravko Jelisavčić (1953) završio je Vojnu akademiju, Komandno-štabnu školu i Školu nacionalne odbrane. Do 1992. godine obavljao je komandne dužnosti u pešadijskim jedinicama. U VOA je od 1993. godine gde je prošao kroz sva formacijska mesta – od obaveštajca do prvog čoveka današnje agencije.
VOA kao svoj dan slavi 6. maj, u znak sećanja na 1920. godinu kada je počelo sa radom Obaveštajno odeljenje Glavnog đeneralštaba Kraljevine. Od bivše Obaveštajne uprave Generalštaba Vojske SCG formirana je Vojnoobaveštajna agencija (u sastavu Ministarstva odbrane Srbije) i Uprava za izviđanje i elektronska dejstva (u sastavu Generalštaba Vojske Srbije). U organizaciju Vojnoobaveštajne agencije ugrađeni su novi elementi u skladu sa aktuelnim bezbednosnim okruženjem, pre svega izazovima rizicima i pretnjama koje ugrožavaju bezbednost na globalnom planu i u regionu, sa posebnom pažnjom na praćenje nosilaca terorističkog delovanja u bližem i daljem okruženju u cilju preventivnog delovanja. Inače, osnova široj javnosti malo poznatog amblema VOA je sova, simbol znanja, mudrosti i budnosti.

Da li međunarodni terorizam ugrožava Srbiju i region?

Međunarodni terorizam trenutno ne predstavlja neposrednu pretnju Republici Srbiji, ali imajući u vidu nerešen status Kosova i Metohije i druge probleme u regionu, ovom pitanju treba pristupati sa oprezom. Nosioci međunarodnog terorizma su na području zapadnog Balkana našli pogodno tle za transfer, baziranje i regrutovanje pristalica. Organizovani kriminal, čijim se sredstvima finansiraju teroristi i dalje ima prednost u odnosu na sve bolju regionalnu saradnju pokrenutu u cilju njegovog suzbijanja. Pojedinačni primeri ukazuju na šire posledice trgovine ljudima, drogom i oružjem.

Ima li VOA procenu bezbednosnog rizika u vezi sa rešavanjem statusa

Vojnoobaveštajna agencija svakodnevno prati situaciju, ne samo na Kosovu i Metohiji, već i u širem okruženju i na osnovu podataka koje prikuplja izrađuje procene bezbednosnih rizika za Republiku Srbiju koje dostavlja nadležnim državnim i vojnim organima.

Kojim državnim institucijama VOA dostavlja izveštaje, kome je odgovorna za svoj rad?

Vojnoobaveštajna agencija je neposredno potčinjena ministru odbrane. Dostavlja informacije, bezbednosne i obaveštajne procene najvišim vojnim i državnim organima. Zakon o službama bezbednosti SRJ, koji je još na snazi u ovoj oblasti, predviđa da služba podnosi godišnji izveštaj o svom radu Saveznoj vladi i Komisiji Savezne skupštine za kontrolu službi bezbednosti. U trenutnim okolnostima u kojima se nalazi Ministarstvo odbrane posle raspada SCG, pa samim tim i VOA, izveštaji o radu biće dostavljeni predsedniku i premijeru Srbije, kao i ministru odbrane.

Postoji li međunarodna saradnja vojnih obaveštajnih službi

Saradnja obaveštajnih službi je neophodna imajući u vidu izazove, rizike i pretnje koje su prisutne na globalnom i regionalnom nivou, posebno terorizam i asimetrične pretnje, kao što su proliferacija naoružanja, trgovina ljudima, narkoticima i drugi oblici organizovanog kriminala. U tome vojnoobaveštajna agencija nije izuzetak. Tako su u Beogradu predstavnici kancelarije za nadzor službi Ministarstva odbrane SAD održali seminar o kontroli i nadzoru nad službama. Na ovom skupu su bili prisutni predstavnici svih službi u Srbiji kao i predstavnici skupštinskog odbora. U Puli je održan seminar o ulozi vojnoobaveštajnih službi u mirovnim operacijama. Ovaj skup je za nas bio interesantan s obzirom na to da ulaskom u Partnerstvo za mir, u okviru sistema odbrane Srbije naše mesto je u obaveštajnoj podršci mirovnim operacijama u kojima će učestvovati pripadnici i jedinice Vojske Srbije i uključivanju u globalnu borbu protiv terorizma i asimetričnih pretnji.

Da li se VOA više uzda u ljudske ili tehničke izvore informacija?

Na ovo pitanje se ne može jednoznačno odgovoriti. Podaci dobijeni iz ljudskih izvora, bez obzira na veoma veliki napredak tehnike i dalje su veoma važni. Podaci koji se dobijaju tehničkim sredstvima mogu dati širu sliku o nekim pojavama, ali se svakako trudimo da imamo podatke iz svih raspoloživih izvora, koje naši analitičari upoređuju i na osnovu njih izrađuju potrebne informacije. Naravno, zbog ograničenih finansijskih sredstava nismo u mogućnosti da u potpunosti pratimo najsavremenija tehnička i informatička dostignuća u ovoj oblasti, kao što je slučaj sa sličnim službama u zapadnim zemljama.

Ko su pripadnici VOA – oficiri ili civilni stručnjaci, kako izgleda profil savremenog vojnog obaveštajca?

Pripadnici Vojnoobaveštajne agencije su oficiri, podoficiri i civilna lica. Većina pripadnika je osim formalnog visokog obrazovanja na vojnim akademijama i civilnim fakultetima, završila i poslediplomska usavršavanja oblika specijalizacije, magisterijuma i doktorata i određene oblike edukacije usko vezane za posao koji obavljaju.

Znanje stranih jezika je jedan od uslova za rad u Vojnoobaveštajnoj agenciji i tome se pridaje veliki značaj.

Da li je predviđeno objedinjavanje VOA i VBA dobro rešenje, šta mislite o stavovima da je Srbiji dovoljna jedna tajna služba koja bi preuzela i vojne nadležnosti?

Objedinjavanje Vojnoobaveštajne i Vojnobezbednosne službe agencije u jednu zajedničku službu agenciju nije neuobičajena stvar u svetu. Stavovi o postojanju jedne, kako je Vi nazivate, tajne službe koja bi preuzela i vojne nadležnosti zasnovani su na rešenju koje takođe postoji (u Nemačkoj – BND). Oba rešenja imaju svoje dobre strane. Naziv i organizacija službe nisu primarna stvar. Najvažnije je da oni koji rade u službama bezbednosti svoj posao rade profesionalno i time spreče moguće pretnje po bezbednost države i građana. Na kraju mogu reći da je Vojnoobaveštajna agencija savremeno organizovana i osposobljena obaveštajna služba spremna da, kako u sadašnjem trenutku, tako i u narednom periodu, odgovori svim zadacima i izazovima koji se pred nju postave.