„Поплава” уништила доказе о „несталим бебама”

У расветљавању случајева „несталих беба”, односно новорођенчади која су по порођају проглашена мртвом, при чему су изостале адекватне процедуре, што је код родитеља побудило сумњу да су им деца заправо украдена, најтеже је доћи до медицинске документације. У најбољем случају, родитељи имају потврду о рођењу, потврду о смрти и обдукциони налаз, с тим што се дешава да су и ови документи нејасни, па и контрадикторни. Неки од ових родитеља обраћали су се за помоћ и заштитнику грађана.

– Углавном је реч о случајевима уз седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, мада има и оних који су се дешавали од 1965, па све до 1989. године, па и касније. Занимљиво да, коју год смо установу контактирали, нико није имао уредно сачувану документацију, иако је реч о не тако далекој прошлости. Објашњење да је стару документацију „уништила поплава” чули смо на више места толико пута, да нам је тај аргумент постао сумњив, тим пре што нисмо добијали документа која потврђују догађај – каже Наташа Јовић, начелница Одељења за права детета у Стручној служби заштитника грађана.

Још је теже утврдити шта је урађено са телима беба које су проглашене мртвим. Током рада на овим случајевима сарадници заштитника грађана срели су се са термином „медицинско сахрањивање” који, опет, нико није знао да прецизније објасни. Према неким подацима, седамдесетих година мртворођена деца су, ма како то ружно звучало, третирана као медицински отпад, с тим што се не зна да ли су у то време сви биолошки остаци из болница кремирани или закопавани. Тада је преовладавао став да родитеље који су изгубили бебу треба „поштедети” траума сахрањивања преминуле бебе и подсећања на то што се десило, већ да их треба мотивисати да добију друго дете, а у таквој атмосфери ретко ко је постављао питање адекватне медицинске документације. Сумње су се јавиле касније, посебно након што су о томе почели да извештавају медији. Према извештају Анкетног одбора Народне скупштине, београдско ЈКП „Погребне услуге”, а многи случајеви „несталих беба” односе се на збивања у престоничким породилиштима, генерално гледано има уредну документацију, али о сахрањивању мртворођенчади или умрлих беба – нема никаквих података.

– За сада ниједан случај није расветљен нити је пронађена нека од „несталих беба”, односно данас средовечних људи, нити је доказано да је нека од тих беба заиста преминула. Родитељи имају право на истину о томе шта се десило са њиховом децом, каква год да је, и то важи за сваки од тих случајева – истиче Наташа Јовић..

О томе о каквим сумњама се ради, довољно говори случај жене из једног града у унутрашњости Србије која се прошле године обратила служби заштитника грађана. Она се породила седамдесетих година и дете је, по порођају, проглашено мртвим.

– Тражили смо документацију од те здравствене установе, опет смо чули да је део „уништила поплава”, а да би се други део могао налазити у архиву. У архиву су рекли да такву документацију никада нису добијали. Најчудније од свега у досадашњем раду на овом случају су две пријаве рођења, то је документ који општини упућује здравствена установа након рођења детета, а које је ова грађанка добила од општине – у једној је као време рођења наведено 16 часова, а у другој 16.20 часова, са различитим потписима овлашћених радника болнице. Према изјави здравственог радника контролисане здравствене установе, коју је дао полицији поводом кривичне пријаве мајке, у болничким протоколима уписано је да је дете по рођењу имало „апгар скор”, односно оцену, „нула” што значи да по рођењу није давало знаке живота, а у истом документу се наводи да је дете рођено „живо” и донесено” и да је примило бе-се-же вакцину. Здравствени радник је и сам изјавио да су наведени подаци нелогични – објашњава Наташа Јовић.

Она каже да се на овом случају и даље ради, због чега се не може објавити о којој здравственој установи је реч. Од њих се очекује да се заштитнику грађана доставе имена свих присутних на овом порођају, пријемна и отпусна листа, статистика о рођеним и умрлим бебама у том периоду као и да се опишу тадашње процедуре у оваквим случајевима. Данашње генерације запослених у овој установи тада нису радиле, али неке од ових података могу прикупити у сарадњи са пензионисаним колегама и тиме помоћи да се утврди истина.

-------------------------------------

 „Лекс специјалис” за опсежно истраживање

Европски суд за људска права у Стразбуру недавно је пресудио у корист грађанке која настоји да утврди шта се десило са њеном бебом, рођеном 1983. године, за коју су јој два дана после рођења рекли да је преминула. Суд је наложио Србији да створи механизам за утврђивање истине у овим случајевима. Ово питање је разматрао и поменути Анкетни одбор Народне скупштине, као и заштитник грађана који је предложио доношење „лекс специјалиса” како би се омогућило истраживање по пријавама родитеља, имајући у виду да је наступила застарелост кривичног гоњења. Уважавајући препоруке омбудсмана, Европски суд пресудом је обавезао Србију да, у року од једне године од правноснажности пресуде, успостави механизам који ће имати довољно широка овлашћења да истражи сваки пријављени случај и пружи одговор у сваком од њих.