Николић говори први

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Уместо један дан, како је првобитно било предвиђено, тематска конференција под кровом Генералне скупштине УН, коју је за 10. април сазвао њен председник Вук Јеремић, трајаће два дана, сазнајемо у његовом кабинету – због многобројнијих него што је очекивано пријава држава учесница да на пленуму изнесу своја виђење о теми.

Формално пријављивање учесника почело је у среду и већ сада је извесно да ће више од 40 делегација имати своја унапред припремљена саопштења, а неке ће желети да реплицирају, рекао нам је јуче Никола Јовановић, представник за штампу председника ГС.

„За тематске дебате, то је натпросечно, због чега је морала да буде отворена листа пријављивања за излазак на говорницу и за четвртак“.

Први у пленумској дебати говориће председник Србије Томислав Николић.

„Он је председник суверене државе, али и ако буде и других председника, њему ћемо дати предност”, објаснио је Јовановић.

Он каже да се пријавила и делегације ЕУ као целине, која може да заступа свих 27 чланица, а у сваком случају чланице Савета безбедности из Европе, Велика Британија и Француска.

Русија ће свакако учествовати, као и Кина, која се по правилу нерадо изјашњава о овој врсти тема.

Отклоњена је и дилема о учешћу Хрватске и БиХ: обе ће бити заступљене, али се још не зна на ком нивоу.

Учешће САД – у Вашингтону се не крије противљење одржавању оваквог скупа – још је неизвесно. Пријављивање је иначе могуће до самог почетка скупа.

У среду по подне тематска конференција ће радити и на свом другом колосеку, у два „панела” од којих је један насловљен „Правда”, а други „Истина”. Иако тамо неће бити заступљени неки од релевантних актера – на пример представници сва три суда за ратне злочине – ад хок трибунали за бившу Југославију и за Руанду и стални Међународни кривични суд, „имамо бар десет панелиста са несумњивом репутацијом”, каже Јовановић.

За сазивача Вука Јеремића, који је тренутно у службеној посети Пекингу, све ово су добре вести, с обзиром на дипломатску прашину која се подигла одмах пошто је, користећи своја овлашћења председника ГС, сазвао овај скуп.

Прво што је постало спорно био је датум, који, случајном или намерном подударношћу, пада на 72. годишњицу оснивања пронацистичке Независне државе Хрватске.

Јеремић не пориче да је тај датум важан као „симбол незадовољене правде из Другог светског рата”, како је изјавио извештачу „Вашингтон поста” уз УН Колуму Линчу, који је то објавио у свом блогу на сајту магазина „Форин полиси”, детаљно износећи контроверзе које прате ову конференцију.

Блог није стриктно новински текст, јер не пролази кроз уредничке филтере. Углавном је лични став или ауторско објашњење неког феномена, али тежину му дају чињенице је да Линч угледни новинар и да је „Форин полиси” магазин у власништву компаније „Вашингтон пост”.

Водећи амерички листови нису се бавили овим скупом.

Линч, несумњиво упућен у збивања у УН, оценио је да „српски национализам председника ГС узнемирава западне силе”, односно да „бивши министар иностраних послова Србије користи своју позицију челника светског парламента да Србију, окаљану улогом у масовним убиствима током балканских ратова деведесетих представи као жртву историје”.

За саму конференцију Линч износи да је по мишљењу критичара сазвана да би „опањкала хашки суд”, као и да позицију „злоупотребљава за промоцију уских националних интереса”.

Као доказ за то наводи и Јеремићеве „твитове” са личног налога, у којима је поручивао да ће 10. април бити „дан истине”.

Због тога, а по мишљењу сазивача и због „великих притисака” сила које нису именоване, учешће на конференцији су отказали многи експерти – међу њима и председник Хашког трибунала Теодор Мерон, који је на једној трибини одржаној прекјуче у Вашингтону рекао да му „није место на Јеремићевој конференцији”, јер је „он је тај скуп сазвао као реакцију на одређене пресуде и то поставља фундаментално питање поштовања суда и владавине права”.

Учешће су отказали и неки блиски сарадници генералног секретара УН Бан Ки Муна: Адама Дијенг, специјални саветних за спречавање геноцида, и главни правник у његовом кабинету Патриција О’Брајен. Сам Бан Ки Мун ће говорити на отварању скупа, као и Вук Јеремић, али као највиши функционери УН они неће учествовати у дебати.

У Јеремићевом кабинету кажу да су управо због ових притисака остали без неколико важних панелиста, који су учешће „отказали, а да ни сами нису знали због чега”.

Из истог разлога коначна листа стручних говорника биће обелодањена тек 24 сата пре почетка конференције.

Међу онима који су прво прихватили позив, а потом одустали, јесу и Кенет Рот, директор „Хјуман рајтс воча”, и Сангјун Сонг, председник Међународног кривичног суда.

Вук Јеремић није, сазивајући овај скуп, крио да се на то одлучио после неочекиване ослобађајуће пресуде хрватским генералима који су предводили „Олују” и организовали прогон око 250.000 Срба из Крајине. „Дебата о међународним кривичним трибуналима није била у плану, али се наметнула после шокантне одлуке Апелационог већа у Хагу, која је донета тесним прегласавањем. Практично говорећи, глас једног човека је легитимисао неправду почињену према четврт милиона људи у вихору рата. Мислим да би било погрешно дозволити да се историјски суд о тако трагичним догађајима изводи а да се претходно не обави свеобухватна системска расправа под рефлекторима светске јавности. Сматрам да је у интересу целокупне међународне заједнице да се отворено разговара о томе колико су овакви трибунали као органи УН испунили сврху због које су основани”, изјавио је потом за „Политику” у разговору са овим дописником.

Рекао је још да га „не би изненадило” да „због неочекиваног стављања ове теме на дневни ред, дође до негодовања и притисака, али нас то неће навести да одустанемо. Није рационално очекивати да ће ово Готовину и Меркача вратити у затвор, али ће поруке из дебате, која ће верујем дотаћи многе аспекте рада хашког трибунала, постати међународни документ”.

Колум Линч је у свом блогу навео и став неименованог европског дипломате у УН, који каже да је „општа процена да Јеремић злоупотребљава УН за домаће политичке сврхе”, то јест да скупља поене за повратак на политичку Сцену Србије кад му истекне мандат, а не успех у амбицији да постане генерални секретар кад 2015. истекне мандат Бан Ки Муну, што се такође помиње.