Nikolić govori prvi

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Umesto jedan dan, kako je prvobitno bilo predviđeno, tematska konferencija pod krovom Generalne skupštine UN, koju je za 10. april sazvao njen predsednik Vuk Jeremić, trajaće dva dana, saznajemo u njegovom kabinetu – zbog mnogobrojnijih nego što je očekivano prijava država učesnica da na plenumu iznesu svoja viđenje o temi.

Formalno prijavljivanje učesnika počelo je u sredu i već sada je izvesno da će više od 40 delegacija imati svoja unapred pripremljena saopštenja, a neke će želeti da repliciraju, rekao nam je juče Nikola Jovanović, predstavnik za štampu predsednika GS.

„Za tematske debate, to je natprosečno, zbog čega je morala da bude otvorena lista prijavljivanja za izlazak na govornicu i za četvrtak“.

Prvi u plenumskoj debati govoriće predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

„On je predsednik suverene države, ali i ako bude i drugih predsednika, njemu ćemo dati prednost”, objasnio je Jovanović.

On kaže da se prijavila i delegacije EU kao celine, koja može da zastupa svih 27 članica, a u svakom slučaju članice Saveta bezbednosti iz Evrope, Velika Britanija i Francuska.

Rusija će svakako učestvovati, kao i Kina, koja se po pravilu nerado izjašnjava o ovoj vrsti tema.

Otklonjena je i dilema o učešću Hrvatske i BiH: obe će biti zastupljene, ali se još ne zna na kom nivou.

Učešće SAD – u Vašingtonu se ne krije protivljenje održavanju ovakvog skupa – još je neizvesno. Prijavljivanje je inače moguće do samog početka skupa.

U sredu po podne tematska konferencija će raditi i na svom drugom koloseku, u dva „panela” od kojih je jedan naslovljen „Pravda”, a drugi „Istina”. Iako tamo neće biti zastupljeni neki od relevantnih aktera – na primer predstavnici sva tri suda za ratne zločine – ad hok tribunali za bivšu Jugoslaviju i za Ruandu i stalni Međunarodni krivični sud, „imamo bar deset panelista sa nesumnjivom reputacijom”, kaže Jovanović.

Za sazivača Vuka Jeremića, koji je trenutno u službenoj poseti Pekingu, sve ovo su dobre vesti, s obzirom na diplomatsku prašinu koja se podigla odmah pošto je, koristeći svoja ovlašćenja predsednika GS, sazvao ovaj skup.

Prvo što je postalo sporno bio je datum, koji, slučajnom ili namernom podudarnošću, pada na 72. godišnjicu osnivanja pronacističke Nezavisne države Hrvatske.

Jeremić ne poriče da je taj datum važan kao „simbol nezadovoljene pravde iz Drugog svetskog rata”, kako je izjavio izveštaču „Vašington posta” uz UN Kolumu Linču, koji je to objavio u svom blogu na sajtu magazina „Forin polisi”, detaljno iznoseći kontroverze koje prate ovu konferenciju.

Blog nije striktno novinski tekst, jer ne prolazi kroz uredničke filtere. Uglavnom je lični stav ili autorsko objašnjenje nekog fenomena, ali težinu mu daju činjenice je da Linč ugledni novinar i da je „Forin polisi” magazin u vlasništvu kompanije „Vašington post”.

Vodeći američki listovi nisu se bavili ovim skupom.

Linč, nesumnjivo upućen u zbivanja u UN, ocenio je da „srpski nacionalizam predsednika GS uznemirava zapadne sile”, odnosno da „bivši ministar inostranih poslova Srbije koristi svoju poziciju čelnika svetskog parlamenta da Srbiju, okaljanu ulogom u masovnim ubistvima tokom balkanskih ratova devedesetih predstavi kao žrtvu istorije”.

Za samu konferenciju Linč iznosi da je po mišljenju kritičara sazvana da bi „opanjkala haški sud”, kao i da poziciju „zloupotrebljava za promociju uskih nacionalnih interesa”.

Kao dokaz za to navodi i Jeremićeve „tvitove” sa ličnog naloga, u kojima je poručivao da će 10. april biti „dan istine”.

Zbog toga, a po mišljenju sazivača i zbog „velikih pritisaka” sila koje nisu imenovane, učešće na konferenciji su otkazali mnogi eksperti – među njima i predsednik Haškog tribunala Teodor Meron, koji je na jednoj tribini održanoj prekjuče u Vašingtonu rekao da mu „nije mesto na Jeremićevoj konferenciji”, jer je „on je taj skup sazvao kao reakciju na određene presude i to postavlja fundamentalno pitanje poštovanja suda i vladavine prava”.

Učešće su otkazali i neki bliski saradnici generalnog sekretara UN Ban Ki Muna: Adama Dijeng, specijalni savetnih za sprečavanje genocida, i glavni pravnik u njegovom kabinetu Patricija O’Brajen. Sam Ban Ki Mun će govoriti na otvaranju skupa, kao i Vuk Jeremić, ali kao najviši funkcioneri UN oni neće učestvovati u debati.

U Jeremićevom kabinetu kažu da su upravo zbog ovih pritisaka ostali bez nekoliko važnih panelista, koji su učešće „otkazali, a da ni sami nisu znali zbog čega”.

Iz istog razloga konačna lista stručnih govornika biće obelodanjena tek 24 sata pre početka konferencije.

Među onima koji su prvo prihvatili poziv, a potom odustali, jesu i Kenet Rot, direktor „Hjuman rajts voča”, i Sangjun Song, predsednik Međunarodnog krivičnog suda.

Vuk Jeremić nije, sazivajući ovaj skup, krio da se na to odlučio posle neočekivane oslobađajuće presude hrvatskim generalima koji su predvodili „Oluju” i organizovali progon oko 250.000 Srba iz Krajine. „Debata o međunarodnim krivičnim tribunalima nije bila u planu, ali se nametnula posle šokantne odluke Apelacionog veća u Hagu, koja je doneta tesnim preglasavanjem. Praktično govoreći, glas jednog čoveka je legitimisao nepravdu počinjenu prema četvrt miliona ljudi u vihoru rata. Mislim da bi bilo pogrešno dozvoliti da se istorijski sud o tako tragičnim događajima izvodi a da se prethodno ne obavi sveobuhvatna sistemska rasprava pod reflektorima svetske javnosti. Smatram da je u interesu celokupne međunarodne zajednice da se otvoreno razgovara o tome koliko su ovakvi tribunali kao organi UN ispunili svrhu zbog koje su osnovani”, izjavio je potom za „Politiku” u razgovoru sa ovim dopisnikom.

Rekao je još da ga „ne bi iznenadilo” da „zbog neočekivanog stavljanja ove teme na dnevni red, dođe do negodovanja i pritisaka, ali nas to neće navesti da odustanemo. Nije racionalno očekivati da će ovo Gotovinu i Merkača vratiti u zatvor, ali će poruke iz debate, koja će verujem dotaći mnoge aspekte rada haškog tribunala, postati međunarodni dokument”.

Kolum Linč je u svom blogu naveo i stav neimenovanog evropskog diplomate u UN, koji kaže da je „opšta procena da Jeremić zloupotrebljava UN za domaće političke svrhe”, to jest da skuplja poene za povratak na političku Scenu Srbije kad mu istekne mandat, a ne uspeh u ambiciji da postane generalni sekretar kad 2015. istekne mandat Ban Ki Munu, što se takođe pominje.